Црнотравске легенде: Србин и Турчин

На једну масовну сеоску седељку у црнотравском селу Брод упаде Турчин са заптијом и радознало осмотри у круг распоређену младеж која је погађала средину вешто умотаног каиша и кажњавала оне који су грешили.

Не разумејући ово погађање, Турчин се обрати једном српском момчету: „Хајде да се ја и ти ударамо каишем према броју српских и турских постова. Ја ћу теби ударати моје, а ти мени твоје постове“.

Србин – момак се размисли па рече: „Пристајем, Турчине!“ Турчин поче ударати момче каишем и лаковерно рече: „Наш пост је Рамазан који траје месец дана. Преварила те је памет српско момче!“ Србин храбро одговори: „Удри ти мене, је ли ја тебе, Турчине!“

Турчин поче ударати момче каишем и млад Србин некако издржа тридесет удараца каишем. А онда Србин достојанствено стаде пред Турчином и још смелије му заповеди : „Испружи добро руке и исправи дланове, Турчине, да ја теби ударим наше српске постове!“ „Ово за Бадње вече! Ово за Светог Саву! Ово за Светог Јована! Ово за ...!“ – сваки српски пост Србин је помињао и Турчину ударао по двадесетак и више батина све док не наброји сто двадесет и четири поста у години.

Турчин, коме дланови бејаху отекли од удараца, молећиво проговори: „Е, вала и Богу је много оволико удараца!“. Србин још смелије одбруси Турчину: „Е, Турчине, није вала доста, јер се у нас Срба посте и среда и петак!“ Пошто је погодба била неопозива Србин настави са ударцима: „Среда – петак, среда – петак, среда – петак“ – понављао је Србин и немилосрдно на очиглед и задовољство отресите младежи ударао Турчина.

Пошто Турчин паде од болова, Србин га докусури ударајући га широким кожним каишем преко голих плећа. Од силних удараца Турчин напослетку завапи и умре.

Видевши да су Срби у складу са опкладом поступили према Турчину, заптија рече српској младежи: „Што је Турчин тражио то је и нашао! Рећи ћу муселиму да је лудо главу изгубио и сам неравноправну утакмицу изнудио!“ - Ми постисмо, заптијо, пет векова, па сад видите да и нама није лако под туђим ропством! – повика у глас и мушко и женско чељаде, што се ту на окупу нађе.

Након ове згоде муселим нареди да се настрадали Турчин закопа. Гроб настрадалом Турчину ископаше по заптијином захтеву и тело сахранише на месту које се и дан данас зове Турчинов гроб. 

Забележено по казивању Брђанина Китановић Санде, из махале Китанови. Заптија – полицајац, муселим – командир турске полицијске станице. 

orlovac.org.rs