Crnotravske legende: Srbin i Turčin

Na jednu masovnu seosku sedeljku u crnotravskom selu Brod upade Turčin sa zaptijom i radoznalo osmotri u krug raspoređenu mladež koja je pogađala sredinu vešto umotanog kaiša i kažnjavala one koji su grešili.

Ne razumejući ovo pogađanje, Turčin se obrati jednom srpskom momčetu: „Hajde da se ja i ti udaramo kaišem prema broju srpskih i turskih postova. Ja ću tebi udarati moje, a ti meni tvoje postove“.

Srbin – momak se razmisli pa reče: „Pristajem, Turčine!“ Turčin poče udarati momče kaišem i lakoverno reče: „Naš post je Ramazan koji traje mesec dana. Prevarila te je pamet srpsko momče!“ Srbin hrabro odgovori: „Udri ti mene, je li ja tebe, Turčine!“

Turčin poče udarati momče kaišem i mlad Srbin nekako izdrža trideset udaraca kaišem. A onda Srbin dostojanstveno stade pred Turčinom i još smelije mu zapovedi : „Ispruži dobro ruke i ispravi dlanove, Turčine, da ja tebi udarim naše srpske postove!“ „Ovo za Badnje veče! Ovo za Svetog Savu! Ovo za Svetog Jovana! Ovo za ...!“ – svaki srpski post Srbin je pominjao i Turčinu udarao po dvadesetak i više batina sve dok ne nabroji sto dvadeset i četiri posta u godini.

Turčin, kome dlanovi bejahu otekli od udaraca, molećivo progovori: „E, vala i Bogu je mnogo ovoliko udaraca!“. Srbin još smelije odbrusi Turčinu: „E, Turčine, nije vala dosta, jer se u nas Srba poste i sreda i petak!“ Pošto je pogodba bila neopoziva Srbin nastavi sa udarcima: „Sreda – petak, sreda – petak, sreda – petak“ – ponavljao je Srbin i nemilosrdno na očigled i zadovoljstvo otresite mladeži udarao Turčina.

Pošto Turčin pade od bolova, Srbin ga dokusuri udarajući ga širokim kožnim kaišem preko golih pleća. Od silnih udaraca Turčin naposletku zavapi i umre.

Videvši da su Srbi u skladu sa opkladom postupili prema Turčinu, zaptija reče srpskoj mladeži: „Što je Turčin tražio to je i našao! Reći ću muselimu da je ludo glavu izgubio i sam neravnopravnu utakmicu iznudio!“ - Mi postismo, zaptijo, pet vekova, pa sad vidite da i nama nije lako pod tuđim ropstvom! – povika u glas i muško i žensko čeljade, što se tu na okupu nađe.

Nakon ove zgode muselim naredi da se nastradali Turčin zakopa. Grob nastradalom Turčinu iskopaše po zaptijinom zahtevu i telo sahraniše na mestu koje se i dan danas zove Turčinov grob. 

Zabeleženo po kazivanju Brđanina Kitanović Sande, iz mahale Kitanovi. Zaptija – policajac, muselim – komandir turske policijske stanice. 

orlovac.org.rs