Да ли је Универзитету у Нишу потребна оваква срамота?

Он би, како се наводи, могао да остане и без професорског звања ако се докаже да је плагирао своје научне радове захваљујући којима је дошао до статуса редовног професора.

У Нишу постоји случај који се заташкава већ годинама.

То је повод, а овај текст, односно изводи из писма, тичу се веома спорне и незаконите процедуре избора асистента др Драгана Милића у звање доцента на Медицинском факултету у Нишу.

Милић се током претходних година афирмисао као осведочени плагијатор, са чиме је детаљно и у више наврата упознат деканат Медицинског факултета, који не само да није реаговао, већ упорно проналази начине да овог кандидата промовише у више звање.

Асистент Милић је још 2001. у реноримараном стручном часопису (Флебологy, вол. XВИ) публиковао рад са потпуно измишлејним подацима обзиром да оперативна метода коју помиње у то време уопште није извођена у Нишу. Сличан, потпуно измишљен рад, асистент Милић је менторисао и свом студенту “подучавајући” га тајнама грубог плагирања.

Даље, ауторски рад асистента Милића који је публикован 2004. године у публикацији “Српски архив за целокупно лекарство”, повучен је одлуком уређивачког одбора овог реномираног часописа јер “чини превод с енглеског језика на српски оригиналног рада других аутора који је претходно објављен у страном часопису”. Уредништво је оценило рад асистента Милића као “чист плагијаризам”.

Доктор Милић је затим плагирао и рад “Безтензионе процедуре у хируршком лечењу препонских кила” који је претходно објављен у интернационалној бази ПубМед.

Сви поменути плагијати су верификовани од стране легитимне комисије Катедре за хирургију као и уреднштва поменутог часописа.

Др Милић је плагирао чак и сопствени докторат, елаборирајући резултате тестова на 100 пацијената и поред чињенице да у Нишу анализа коју помиње НИКАДА није рађена. И поред пријаве декану Медицинског факултета, до сада није формирана чак ни независна комисија која би испитала веродостојност доктората. Напротив, уместо казне, предузимају се све мере да се кандидат награди и изабере у звање доцента и поред несумњивих доказа о плагираном докторату и плагираним радовима.

Зашто?

На темељима оваквих лажи, асистент Милић је стекао незаслужену репутацију којом је придобио наклоност утицајних политичара и новинара.

Додатно, асистент Милић се раније у скандалозној и невиђеној медијској кампањи лажно представљао као “најбољи млади васкуларни хирург ван Америке”, што је гнусна лаж, а о чему најбоје говори званичан извештај Америчког удружења васкуларних хирурга.

Мотив деканове екстремне наклоности и болећивости је услуга којом је кандидат Милић “задужио” декана Медицинског факултета, помогавши му преко својих политичких конекција да његова супруга, Марина Дељанин Илић, буде постављена на место директора у Институту Радон у Нишкој Бањи.

Епилог?

Под великим притиском градоначелника Ниша проф. др Зорана Перишића (који је изабран у звање ванредни професор без иједног ауторског рада на СЦИ листи, што је у тешкој колизији са законом), Сенат Универзитета ће, уверен сам у то, за коју недељу прихватити позитиван извештај Комисије и Драган Милић ће упркос неопростивом мултилагијаризму и мегаплагијаризму, флагрантном кршењу закона, недопустивим кршењима радних обавеза и крајње некоректним јавним наступима ипак бити награђен промоцијом у више звање.

Ова последња Комисија, иначе је шеста по реду! Зашто?

Током изборног поступка који траје од априла 2012. год. претходно је формирано пет различитих комисија за писање реферата у којима сам био председник. Међутим, због редовног изузећа неког од чланова који нису хтели да дају легитимитет Милићевом плагијаризму, ниједна од тих пет комисија није написала реферат о његовом избору.

Поменућу имена угледних васкуларних хирурга, који су ковертирали своја експлицитна изузећа из комисија, попут академика Ђорђа Радака, професора Лазара Давидовића, као и доцента др Уроша Зорановића.

Како је постало јасно да НИЈЕДАН васкуларни хирург у Србији, који је истовремено професор Универзитета не жели да подржи кандидата Милића, због његовог плагијаризма, Сенат Универзитета у Нишу, мимо матичне катедре именовао је шесту комисију.

Претходно је, осим ускраћене подршке матичне Катедре, и Изборно веће Медицинског факултета дало негативне оцене кандидату др Милићу, чиме је практично искључена свака законска могућност његовог напредовања.

У овој последњој, ШЕСТОЈ комисији налазе се искључиво професори других специјалности, једноставно НЕМА васкуларних хирурга, и поред чињенице да се ради о избору доцента из васкуларне хирургије. Ова комисија, изабрана под необјашњивим критеријумима и оклоностима, по диктату декана факултета, а под политичким притиском, напокон је написала афирмативни реферат о кандидату, жмурећи пред свим чињеницама.

Напокон, декан Медицинског факултета Стеван Илић примио је у радни однос ћерку председника Комисије проф. Небојше Ђорђевића и продекана Добриле Ђорђевић, чиме је и практично отпкупљен највиши ниво лојалности.

Да ли је Универзитету у Нишу потребна оваква срамота?

*АУТОР ЈЕ ПРОФЕСОР МЕД.ФАК. У НИШУ, СПЕЦИЈАЛИСТА ОПШТЕ И ВАСКУЛАРНЕ ХИРУРГИЈЕ