Нешто је труло на Медицинском факултету у Нишу

Мој конкурс за избор у једно од наставничких звања је расписан у марту 2012. године и још није завршен (ево, скоро ће две године), иако, по Статуту МФН, сваки избор треба да се заврши у року од 6 месеци. Разлог за то је прво одбијање да конкурс уђе у процедуру, па наметање професора Илића на место председника комисије за мој избор (он је узгред и председник предмета Интерна медицина, што је еклатантан пример сукоба интереса). Затим, професор Илић се изузима, односно одбија да напише реферат, позитиван или негативан, па онда саставља нову комисију, која пише позитиван реферат. Али, ту се моја голгота не завршава јер професорка Илић и њени послушници пишу приговоре на овај реферат и Изборно Веће МФН уз велики притисак Декана не доноси позитивну одлуку о позитивном реферату потписаном од сва три члана Комисије. Тако да сада, после двадесет три године рада на МФН са јасном стручном и научном компетентношћу, чекам одлуку Сената Универзитета да реши моју судбину у овој високошколској установи.

Потпуно сте у праву када кажете да је постојала јасна спрега-договор брачног пара и градоначелника, професора Перишића по систему ми теби омогућавамо место ванредног професора иако не испуњаваш услове, а ти нама омогућаваш да Марина Дељанин Илић постане директор Института „Нишка Бања“. Поштовани читаоци имате право да погађате три пута ко је био председник комисије за избор професора градоначелника. Тако сам смењен са места директора Института „Нишка Бања“, 9 месеци пре истека мандата, без икаквог објашњење, а на то место је постављена деканова супруга.

Али, моје право страдање почиње тек тада. Новоизабрана директорка института "Нишка Бања" потписује документ по коме магнетна резонанца за зглобове произведена 1998. године (коју смо уз поштовање свих процедура закона о јавним набавкама продали и набавили нову), након тринаест година експлоатације књиговодствено вреди 14,5 милиона динара (нову смо купили за 17 милиона динара), иако је њена стварна књиговодствена вредност од 2007. године због амортизације износила 0 (словима нула) динара. На основу тога смо ја, начелник правне службе и председник Комисије за набавку били ухапшени и провели у притвору скоро два месеца. Оптужница до сада није подигнута, али то Директорки не смета да ми након 30 година рада у Институту “Нишка Бања”, кршећи одредбе закона о раду, октобра 2013. године раскине уговор о раду са Институтом „Нишка Бања“, а њен супруг Декан то искористи па ми и на МФН раскине уговор о раду под образложењем да немам наставну базу. Имам доста пријатеља и колега професора у иностранству и када им све ово причам, остају запањени уз коментар да је недопустиво да се полуге власти и утицај политике користи за личну освету. У међувремену су оба супружника променили и политичку странку, па су он из СПС-а, а она из ДС-а постали чланови СНС-а. Пишем ово у нади да ће напокон поштени људи из странке која се легитимише као борац против криминала и корупције онемогућити да овакве особе каљају њен углед и само из личне освете уништавају стручну, научну каријеру и углед људи који су им се замерили.

Ово писмо сам упутио и Савету за мониторинг, људска права и борбу против корупције “Транспарентност”

У Нишу, фебруара 2014. године

Проф. др Александар Димић