Данило Коцић: Враћам ти писма и успомене

А моји су дани тужни
Тужни ко јесење кише
Отишла је прва љубав
Ни снова немам више!

Зар мора тако да буде
Када прва љубав сагори
Зар мора тако да буде
Када се неко воли!

Р е ф р е н
Враћам ти писма и успомене
Враћам тугу и бол!
Враћам све што си дала
Јер ниси живот мој

А шта ће нам писма сада
Кад ране из младости боле
А шта ће нам успомене
Када се друге очи воле!