Демонстрација (де)централизације - шта је у Нишу остало од Владе Србије

Током ових седам дана, отворено је мноштво скупова, различитих састанака значајних за југ Србије, отворен је бизнис форум између српских и албанских привредника, отворене су фабрике, потписани разни споразуми и договорене бројне будуће сарадње.

Такође, премијер Вучић и ресорни министри обишли су аеродром, Клинички центар у Нишу, домове здравља, болнице, школе и различите управе како у Нишу, тако и у осталим градовима. Обишли су различита села где су могли да се упознају са проблемима и потенцијалима, премијер је најавио многе инвестиције, обнову Нишке бање и значајну помоћ Владе.

Недељу дана Нишлије су могле чути охрабрујуће најаве за свој град по питању квалитета живота, запослења, изгледа њиховог окружења. Међутим, иако премијер сматра да је ово својесврсни вид децентрализације, најављујући све боље него што има чак и Београд, у Националној коалицији за децентрализацију сматрају да је заправо порука сасвим супротна, јер на овај начин се демонстрира моћ једне личности, једне особе, а урушавају и институције и локална влада.

„Људима је јасно да институционално неко на локалу је готово потпуно беспомоћан, и имају привид велике моћи те једне политичке фигуре. Ја мислим да и та једна поличка фигура заправо уопште нема ту моћ. Из простог разлога што се показало да било ко ко је на власти покушао да уради неку озбиљну промену и реформу, није имао изграђене институције кроз које би то спровео. Дакле, та моћ је поприлично лажна или нетачна. То је привид моћи, јер она се заснива пре свега на медијским појављивањима и на фокусу који нам медији стварају у односу на ту личност. И у малим општинама када нешто треба једноставно да се промени, градоначелници немају ту снагу да то ураде кроз институције, јер су институције урушене. А зашто су урушене? Па зато што су редовно до сада биле примораване да праве уступке свим различитим шефовима партија. „ – сматра Младен Јовановић из Националне коалиције.

Још једна порука Владе супротна од децентрализације су недавно усвојене измене закона о финансирању локалних самоуправа по којима ће се градовима и општинама од укупног буџета од 01. јануара 2017. године враћати уместо досадашњих 11.8%, свега нешто више од 7% укупног буџета. То значи да ће Србија на годишњем нивоу добити 4.8% милијарди више у својој каси, а да ће општине изгубити 1.6 милијарди, а градови 1.3 милијарде годишње. На конкретном примеру, Ниш ће бити сиромашнији за око 140 милиона динара годишње, Лесковац за 41 милион, а Пирот за 28 милиона динара.

Иако је Ниш 50 милиона евра у дефициту  око чега се и премијер лично жустро љутио на локалне власти, а на последњој скупштини града ребалансом буџета у задњем кварталу је 330 милиона динара преусмерено на покривање дугова јавних предузећа, градоначелник Ниша Дарко Булатовић каже да ни мало не брине за будућност града.

„Што се тиче ребалнса буџета, ради истинитости, ребаланс није направљен због покривања икаквих дугова, нити ће то икада бити док сам ја градоначелник, већ је ребаланс урађен по налогу државне ревизије. Када је у питању мањи износ новца који ћемо добијати од државе, то је умањење за неких 1.94%  у односу на оно што је било до сада. По нашем схватању и размишљању, ради се заиста о малом проценту и у том смислу, мислимо да неће бити проблема у функционисању и раду локалне самоуправе, чак напротив. Чак напротив, јер закон има идеју да стимулативно делује на локалне самоуправе које раде и обављају послове које су дужни да обављају, у смислу подстицаја за пројектно финансирање, кандидиовање најбољих одрживих пројеката који су од значаја за грађане. Са те стране, локалне самоуправе које буду на ваљан начин обављале свој посао, буду имале добре кадрове који ће моћи да одговоре свему томе, у том смислу оне ће бити чак награђене“. – рекао је Булатовић.

На питање како ће град са мањком новца у каси добро и ваљано радити свој посао, градоначелник је поновио систем награђивања. Иако градоначелник Ниша није једини градоначелник који се није побунио против оваквих измена закона које ће додатно осиромашити локалне самоуправе, једине бунџије, али недовољно јаке биле су опозиционе партије и у Скупштини Србије и на локалу.

„Наш став је да они очигледно имају проблема са буџетом на републичком нивоу и да им фали новца, па су решили да новац који иде локалу преусмере на републику и на тај начин да закрпе неке рупе. Кад слушамо националне медије, стално чујемо да је држава у суфициту и да је све савршено, међутим, овакви закони нам шаљу супротну поруку да постоје проблеми. Наравно, кажу да је ММФ то тражио од њих, али ни то није потпуна истина, јер када ММФ нешто захтева, не каже и начин на који нешто треба да се испуни.“ – истакао је народни посланик Покрета „Доста је било“, Милош Бошковић.

Премијер Александар Вучић је на питање новинара управо одговорио да су измене закона захтев ММФа, Европске уније и Светске банке. Такође, на питање новинара зашто се у Србији од укупног буџета градовима враћа око 7%, док се у ЕУ враћа минимум 30% , а у развијенијим европским земљама и 50%, премијер је рекао:

„Ово ми не бисмо доносили, одмах да вам кажем, нама те паре нису ни потребне. То је био услов, то је био буквално цондицио сине qуа нон (нешто без чега се не може) за наставак аранжмана са ММФом. А ја се никад на то не вадим. Ал' вас питам што не кажете да ти градови у Европи сами улажу у своје клиничке центре, а Ниш не може да уложи ни 30 хиљада, а не 50 милиона евра. Него то даје Влада Србије (изградњу одобила ЕИБ)“.

Град, међутим са 50 милиона евра у губитку има проблем и са дуговима јавних предузећа, па рупе у буџету Србије које помињу и посланик Бошковић и Јовановић из НКД, изменама закона о финансирању локалних самоуправа неће бити једине рупе, сматра Јовановић.

„Укупан буџет локалних самоуправа је негде око 40% од укупног буџета Србије, па смањен проценат једне локалне самоуправе која је већ у кризи није мало новца и наше истраживање (истраживање НКД) показује да њихови разлози за измене закона не стоје. Пошто се локалне самоуправе баве важним питањима као што су комунални проблеми, ја мислим да грађани већ осећају мањак буџета у градској каси јер од 2007. до данас се буџет смањује разним интервенцијама. Ово је само још једна у низу. Касни нам грејање, јавна предузећа која припадају локалу немају новца за инвестиције, нема довољно камиона за одношење ђубрета, пуни су контејнери у целом граду, камиони који односе то ђубре цуре, цео град нам смрди, немамо лепо асфалтиране улице већ се свуда налазе рупе... Све је то последица мањка новца у градском буџету.“

Чињеница је да грађани Ниша нису задовољни квалитетом живота, међутим, многи очекују да ће долазак премијера и Владе на југ Србије променити ствари на боље. Иако је разговор са грађанима заказан за једно вече од 7 дана колико је премијер боравио у Нишу, још прве вечери упознали смо Радојицу Милосављевића из села Барлова код Куршумлије како моли министарку државне управе и локалне самоурпаве Ану Брнабић за помоћ.

„Ја сам замолио госпођу министарку, ако је могуће, да пита господина Ацу Вучића за један краћи пријем код њега, ја сам и писао писма, јер супруга и ја смо у категорији тешко запошљивих, замолио сам га у писму за посао, било какав, само да радим. Кућа ми је стара, оронула, имам једног клинца, супруга ради, али је на ПП, и то је оно кад стрепиш к'о овца од ножа, данас радиш, сутра немаш посао. Ето. Рекла је да ће да покуша, узели су моје име и презиме, број телефона мобилног који имам, а то је уједно и цео мој капитал. Ја друго немам.“

Радојица Милосављевић је и током пријема грађана био у гомили људи који желе до премијера. На списку није био. На списку је била Марина Адамовић, песникиња која се бави хуманитарним радом на улици већ годинама. Помогла је многима којима треба лечење у земљи или иностранству скупљајући новац од пролазника. Каже да месечно успе да сакупи и по 150 000 динара, али да јој је заиста тешко по снегу, киши и ветру да буде на улици јер је и сама у колицима због мултипле склерозе.

„Тражила сам један мали објекат, склониште у Побединој улици да бих наставила да скупљам новац и по лошем времену. Ја сам то и раније тражила од општине Медијана, али су мој захтев одбили речима да немају право по закону да ишта граде у Побединој улици. Сад ми је премијер рекао да ће моју молбу услишити и направити ми тај објекат.“

Нови председник Општине Медијана Милан Крстић је убрзо потом изјавио да му је жао што претходна власт то није урадила и да ће Медијана стајати иза објекта који је премијер лично обећао хуманитарки Марини Адамовић.

Премијер је обећао и како сам каже легендарној Лидији Михајловић нову стрељану у којој олимпијка из Ниша спрема нове такмичаре за државна, међународна и светска такмичења.

„Рекао је да је то скуп објекат, али да ће урадити све што је у његовој моћи да већ у старту имамо 50, 60 милиона неких сигурно обезбеђених средстава и да пробамо да нађемо инвеститоре да се то све уради до краја. Ако се то све деси, бићу презадовољна“ – рекла је Лидија Михајловић.

На питање новинара зашто се премијер бави проблемима грађана, а не институције, Вучић је одговорио:

„Људима је важна топла реч, не представља мој разговор са њима негирање институција, већ жељу да они виде да неко брине о њима, да се неко бори, да се неко труди. Не можете да помогнете свима и када погледамо колики је проценат људи којима можемо проблеме да решимо, нећемо доћи ни до једног промила.“

Коцка је бачена, топла реч и нада за нове фабрике, сређену Нишку бању, побољшан туризам, нова радна места и привредне потенцијале. Ту су и нови аутопутеви, а о путу кроз Грделичку клисуру је према речима премијера још и Бизмарк сањао. Каже да ће Ниш доживети велики препород, али колико год се он или неко други трудио, грађани никада не могу бити 100% задовољни. Колико ће грађани заиста бити задовољни показаће се када крену у шетњу центром града и сачувају штикле и ђонове на обући,  не гледају падове својих суграђана кроз пешачку зону и не газе по наслагама ђубрета да би бацили своје. Бизмарк је можда сањао о путу кроз Грделичку клисуру, а Нишлије сањају једноставно о нормалном и пристојном животу.