Јумко - успешан повратак посрнулог гиганта

Незадовољство радника, због неповезаног радног стажа и неисплаћених зарада, кулминирало је 2014, блокадом аутопута и обуставом производње.

У међувремену је формиран Савет за опоравак Јумка и у 2015. компанија улази у стабилну фазу пословања - запосленима је повезан радни стаж, а уговорени су и послови за целу 2017. Део простора управне зграде издаје се у закуп Управи царина и шпедитерским фирмама.

Колики је значај једне овакве компаније за сиромашни регион попут Пчињског, о томе најбоље сведоче подаци Регионалне привредне коморе Лесковац према којима је у овом округу незапослено око 24.000 људи, док је просечна зарада за 24 одсто нижа од републичког просека. Имајући све то у виду мислим да стечај није најбоље решење за гиганте какав је, несумњиво, некада био Јумко, већ би пре коначне одлуке о покретању стечајног поступка, или до проналаска стратешког партнера, требало посегнути за прелазним решењима. Притом треба имати на уму и чињеницу да би потенцијални стратешки партнери могли бити заинтересовани само за делове система. Такав је случај био и са Јумком, за чију је куповину, односно једног дела компаније, био заинтересован инвеститор из Турске.

Занимљиво је указати и на то да преговарачка позиција, базирана на великом капиталу, омогућава страним инвеститорима да понекад делују уцењивачки у преговорима за куповину пре свега "посрнулих" компанија, па се због тога и одустаје од договора.

Да државни интервенционизам не мора увек да има негативну конотацију то се може видети на примеру тзв. еластичног стечаја, односно приватизације из стечаја уз претходну реорганизацију фирме. Јумко се, иначе, налази на списку 11 стратешких предузећа за приватизацију по посебном програму, што не чуди имајући у виду да само велики привредни системи могу да буду замајац развоја неког региона.

Концепт очувања посусталих компанија које располажу производним потенцијалом, уз истовремено довођење страних инвеститора, предуслов је за развој сиромашних региона. У том контексту треба посматрати и напоре локалне самоуправе у Врању, као и Министарства привреде, да се очува Јумко као својеврсни бренд града и југа Србије. Кроз наменску производњу, пре свега војних униформи не само за наше одбрамбене снаге, већ и других држава, као и израду заштитне радне одеће, уз сигуран пласман, трасира се нови правац развоја ове фирме.

Јумко представља пример добре праксе, која подразумева опстанак некада успешних компанија, затим бригу за запослене, али и локалну заједницу и регион, и све то кроз државни интервенционизам у транзиционој Србији. Отварањем новог погона (тзв. Балистика) за производњу заштитне балистичке опреме у Јумку су поново створени услови за запошљавање нових кадрова. Посрнули балкански гигант поново је на добром путу. Од недавно застава Србије вијори се на управној згради Јумка. Чини се да за ову компанију, која је преживела "транзициону олују", наступа период сигурнијег пословања.

Горан Цветковић, Данас
Аутор је економиста из Врања, аутор пројекта ТВ репортаже "Лепоте Србије"