"Куда иду изгубљене нишке девојке"?

Нешто касније, не тако давно још 80-тих и крајем 90- година, то своје морално наслеђе пренеле су и на своје пословне активности, када је реч још увек била поштована и када су се као пионирке у свом послу па и политички активне сврстале у ред јаких али и успешних, како на послу, тако и у породици, међу пријатељима. 

Данас их у Нишу срећемо на врховима компанија, у врху политичких странака, одричу се породице зарад каријере и све чешће у улози самохране мајке, “правдајући се“ недостаком правог пртнера, времена и потрагом за новцем.

По природи ствари мушкарци и жене се биолошки разликују, и многи сматрају да је то једина разлика данас и да се увелико брише линија између мушких и женским послова.

А да ли је то заиста тако, да ли се све већим образовањем и пословним статусом мора да брише она основна женска природа, а то је пре свега брига о својим ближњима и подршци истих.

Када гворимо о овом типу жена, пре свега мислимо на градску средину, где је и морал на граници вредности, а сами тим и васпитање младог нараштаја, па често виђамо девојчице од 14-15 година које на извештачен начин, под утицајем разноразних ријалити програма и непажњом родитеља, пре свега њихових мајки, покушавају да се понашају као одрасле жене, вулгаризујући саме себе.

Стари кажу „све полази из куће“, а да у граду на Нишави још увек има жена од принцима које су успешне и остварене као пословне жене, а притом воде рачуна о својом најближима у породици, пријатељима, колегама, показује пример многих успешних дама у политици, привреди, просвети, уметности.

Њих нема велики број, али су препознатљиве на својим радним местима, улици, трговини, кафићу. Препознатљиве су пре свега по свом стилу, принципијелном ставу и датој речи, не трчећи слепо за новим трендовима, притом модно одлично стилизоване.

Експанзију женских права видимо и кроз женске часописе који пишу о женској лепоти, здрављу и представљају жену као способну која би могла опстати и без мушкарца поред себе, притом аутори таквих текстова често заборављају на суштинске вредности жене као бића и да није све у спољшњој лепоти, коју већина има по својој природи, већ вердности жене као истинском стубу очувања породице, друштва и достојанства.
.