Осврт: Година прође, никако да сване!

Да почнемо од поглавља. Отварена су поглавља о преговорима за приступ Европској унији. Круна садашње политике. И свих досадашњих. Још да нормализујемо односе с државом „Косовом“ и да их по препоруци америчког амбасадора и српског врлог пријатеља подржимо ка чланству у Уједињеним нацијама и Европа ће нас прихватити раширених руку!

Далеко је сунце, хоћу рећи Европа. Све и да признамо „Косово“, чак да им дамо Врање, Лесковац и Ниш, а неким другима у окружењу Војводину, Рашку област или Мачву, опет верујем да би Европи мало било. Но, вратимо се ономе што нам живот значи. Економији, дабоме. Порастао бруто друштвени производ! Стандард народа. За невероватних 0,75 %! Можда неки то не осећају? Они што су им смањене плате, пензије, они што раде за 100-200 евра? То су радници за које ми поносно тврдимо како странцима пружају најповољније услове. Стручни, вредни, а тако бедно плаћени. Чега се други стиде, овде се тиме поносе!

Стандард би порастао могуће и за цели проценат. Да није било суше. Прошле године погодиле нас поплаве. Катастрофалне. Највеће у историји Србије. Ове, суша. Највећа, разуме се. Следеће можда падне снег? И тако редом. Од свега највише се увећао туризам. Долазак странаца. Додуше, махом из Сирије и Авганистана, али туристичким посетиоцима у зубе се не гледа. У пасош би требало. У торбе и ранце које носе, такође. Јер, ништа нас не сме изненадити. Од оног што би се у ранцу случајно затекло. Стога потомци и следбеници друга Тита нека се држе мудре пароле највећег сина наших народа и народности. Истина, већина садашње „елите“ нерадо се присећа црвених пионирских марама и песмица о Титу, али им понашање сличи оном од пре четрдесетак година. Мисли се на демократске слободе и мишљење, свечана свакодневна отварања капиталних објеката, цивилизовани политички дијалог...

Штампа је пример за себе. То јест, медији. У последње три деценије донето је неколико закона о јавном информисању. Сваки закон је прилично обиман, свеобухватан, дотеран и напредан. Зато имамо овакву слободну телевизију, штампу, радио... А некада, у она назадна времена закон о штампи садржао је само један члан: Штампа у Србији је слободна! Толико. Оскудно, непрецизно. Данас по садашњем Закону о јавном информисању, по коме је слобода говора, мишљења и писане речи сасвим нормална и разумљива појава, човек на миру и ничим узнемираван може да прочита било коју новину, да погледа било који информативни програм или да слуша коју год хоће радио станицу. Све су исте у земљи Србији. Стога ја, на пример, бар када је телевизија у питању, пратим само временску прогнозу. Једино се код временске прогнозе не појављује главни глумац, а и најављивачице временских прилика и неприлика изузетно су привлачне за око. Макар на екранима тв пријемника!

Дух друга Тита присутан је чак и у раду политичких странака. Демократска странка као узор демократије и слободе мишљења у Србији напрасно је искључила свог члана, иначе доктора историје, из странке због другачијег мишљења. Човек једноставно заступа другачије ставове од опште прихваћених и уврежених о колаборацији и издајницима у српском народу. Џаба што је историчар, што зна више од осталих чланова Демократске странке. Нема ту циле-миле код демократа. Напоље из странке. И срећа да ово није '45. Још би глава пала!

Србија је помало особена на плану политичке идеологије. Видели смо да демократе негују необичан демократски дијалог с неистомишљеницима у сопственим редовима. Неки други, што обнављају и васкрсавају Србију, залажу се за отцепљење делова српске територије. Напредањаци сваким даном у сваком погледу све више напредују. Напредак је очигледан. Треба само погледати села, градове, путеве, пруге, реке... Социјалисти и социјалдемократе у Србији доносе законе који су понос либералном капитализму! Побркали су интересну групу, па уместо да штите раднике и сиротињу, они раде у корист богатих; за власнике фабрика, велике поседнике пољопривредног земљишта, власнике банака... Дојучерашњи председник државе, сада у опозицији, одједном се просветлио па народу Србије нуди перспективу, али прво да се озакони склапање истополних бракова. Све смо постигли, само нам још то фали!

Па, Срећна вам Нова година. Али и у новој години сачекаће вас старе фаце!

Миодраг Тасић, Алексиначке вести