Осврт: Подељено мишљење

Ових дана у славној српској Скупштини, народни посланици, које је народ бирао на своју дику, показаше да могу очас мишљење да промене. Наводимо само два последња случаја. Прво се гласало у вези националних пензија. То су оне пензије заслужним уметницима које се додељују у износу од 50.000 динара. Као додатак већ оствареним пензијама, а трају доживотно. Међу носиоцима тих националних пензија било је проблематичних личности. По мишљењу критичке јавности. Ако то уопште нешто значи.

Неке певаљке, доста анонимуса у култури, једном речју, сумњиво. И министар културе наумио да укине те искомпромитоване националне пензије. То јест, да се више никоме не додељују. Наравно да министар не би предложио закон да није имао довољну подршку у парламенту. Али, пре гласања огласио се премијер и апеловао на посланике да не укидају националне пензије!

Одједном, сви они који су били за једну одлуку, послушали су "апел" и гласали  потпуно супротно од свог ранијег наума!

Други случај; Закон о сарадњи (еуфемизам) Србије и Нато пакта. По том закону Нато пакт може слободно да се креће територијом Србије, не плаћају порез, царине  или друге дажбине Србији, ако направе неко кривично дело неће одговарати пред нашим правосуђем. Има тога још, али довољно је и ово. Колико јуче, посланици ове славне скупштине били су листом против Нато пакта. Свежа су сећања на злочине алијансе.

Алексинац је добро упамтио Нато "пријатеље". Погинули, рањени, материјално разарање и нарочито број напрасно умрлих младих људи у најбољем животном добу након агресије из 1999. велика су опомена. Но, и овог пута скоро да су сви посланици Скупштине гласали за напред поменути закон. Осим једног јединог Том изузетку историја ће запамтити име. Као и осталима.

Ипак, просечан српски грађанин, човек који се не бави политиком, у изворном значењу идиот (код старих Грка тако су називали аполитичне људе) не може да разуме ту невероватну и напрасну промену мишљења. Или је, можда, неко посланицима променио мишљење?

Мож' да бидне, али не мора да значи - да цитирамо Николу Пашића.

За неупућене, ако таквих има, Никола Пашић је био политичар и државник који се сигурно не би подичио данашњим државницима и политичарима у Србији.

Елем, говори се о промени Устава након предстојећих избора. Неки помињу смањење броја посланика у Скупштини од 250 на неку мању бројку. Наравно, због уштеде. Други, неупућени, плаше се евентуалног признавања државе "Косово", трећи учлањења и формалног у Нато пакт.

Све ово не може без промене Устава. Моја скромна маленкост, такође због уштеде, предлаже потпуно укидање  скупштине. Зашто бацати паре узалуд? И тако људи немају претерано чврст став ни о чему. Све док им се не подели мишљење. Онда, штедимо на платама и осталим привилегијама народних посланика (нису мале) и све паре да уложимо у нове радне погоне.

Да нас Бог види!

Миодраг Тасић

Алексиначке вести