Осврт: У ишчекивању избора III

Мада, ми идемо напред. Све напред у боље сутра и светлу будућност, иако неки злобници тврде да смо погрешили смер. То јест, окренули смо за 180 степени, па сада, по њима,  јуримо у 19. век!

Елем, још не знамо термин избора у Србији, али све странке на српској политичкој сцени, отприлике две стотине, увелико раде на својој промоцији. Мисли се на придобијање гласова српског бирачког тела. У Србији влада демократија и све странке су равноправне. Сви имају исте услове у предизборној кампањи, равноправан третман у медијима, финансијска средства подједнако су доступна. То из разумљивих разлога. Избори су скупа забава и сиротиња у политици нема шта да тражи!

Међутим, оно познато међутим, неки су малчице равноправнији у том изборном надметању. Ови на власти, на пример. Колико је само успеха у економији? Цењени смо у међународним оквирима. Сви нам се диве. Нато пакт, Европа која нема алтернативу, суседи, вазда пријатељски настројени, ММФ, Светска банка и многи други одају нам признање. По индексу беде заузимамо високо седмо место у свету. Мало ли је?

Ни мигранти с Блиског Истока нас не куде. Задовољни су Србијом. Лепо су дочекани и испраћени. Убудуће биће лепо намирени и у Србији. Добиће смештај који доликује човеку. Тврдим да ће им многи наши грађани позавидети на смештају.

Ми, иначе, не шкртаримо кад су странци у питању. На своје гледамо другачијим очима. Ослободили смо Нато пакт пореза и царина, али многим грађанима Србије не прашта се дуг од пет-шест хиљада динара дуга за електричну струју. Таквима секу струју и остављају их у мраку. Мислим да бисмо могли као друштво бити мало хуманији и према свом народу!

Толико је успеха актуелне власти да просечан гласач мора да заокружи успешан тим. Онај победнички. Уосталом, тим који добија, не мења се. А кад смо већ код тимова највећи успех тренутне власти остварен је у спорту. Новак Ђоковић победио у Аустралији. Прваци Европе смо у ватерполу. Стрелци су освојили неке медаље, пливачи, па они у теквандоу! А футсал направио чудо. Захваљујући, Београду на води и без воде (док се играло првенство у малом фудбалу, аристократски названо "футсал", није било воде у Арени), забележисмо историјске резултате. Први пут у историји Србије, дакако. Још када будемо организовали првенства у кошсалу, руксалу, одбојсалу, биће медаља за претек. Наравно, треба се изборити за организацију ових високо профитабилних такмичења, о које се сви у свету отимају.

Само напред у нове радне победе!

Миодраг Тасић