Сара Цинцаревић: Љубa Поповић, философ и сликар тишине која лечи

Имала сам велику част да се више пута у животу сретнем са Љубом Поповићем и да са њим разговарам.  У његовој скромној, изнајмљеној летњој кућу у селу Ксеропотам на Халкидикију сваке године је проводио летње месеце дружећи се са сељанима, светогорцима, гостима и морем.  

Приземна кућа је имала два одељења и невелику терасу. Прво одељење је соба. ”А шта Вам је ово позади?” питали смо га мој супруг и ја приликом једног од првих сусрета. ”Атеље”, једноставно је одговорио Љуба ”Али у њега могу да уђу само пријатељи и то без деце”.

Топлином погледа омекшао је тврде речи и после дужег разговора повео нас у свој тајни свет. Како смо закорачили у собу звану атеље, сусрели  смо се са огромним узбудљивим платном на коме намучене људске креатуре траже себе и светлост.  У левом горњем углу слике, при самом њеном врху, боје су све гушће и светлије, атмосфера је све лепша и сигурнија,  излаз је видљив за сваку намучену људску душу жељну лепоте.  Слика има у себи вере и неминовно рађа оптимизам. 

”Господине Љубо, па Ви верујете у рај”, рекосмо нас двоје овом модерном европејцу из Србије радосно га грлећи погледом. Ћутао је. 

Сутрадан смо поново дошли у мирно рибарско село на кафу код Љубе Поповића. Док нас је са пуно топлине услуживало Љубин нераздвојни друг, драги Никола Кусовац, Љуба је показао руком да треба да уђемо у атеље.  А тамо велика слика сва прекривена црно- браон бојом. ”Зашто?”, запитасмо у глас. ”Не могу да оставим на слици ништа што су људи препознали”, рече господин, философ и уметник Љуба Поповић. 

Ален Боске је у част Љубе певао..

Ти сликаш гробнице очију...

Ти сликаш пакао

Ти сликаш рај

Ти сликаш пакао у рају...

А нешто мислим можда је требало...

Ти сликаш очи на гробницама

Ти сликаш излаз из пакла

Ти сликаш улазак у рај

Ти сликаш живот

Нека ти је Господ путовођа и благи судија брате наш, господине, философе и уметниче  Љубо. Нека те анђео хранитељ прати на путу којим ће сви људи поћи и нека те доведе тамо где нема бола ни туге  ни уздаха. 

Вјечнаја памјат Љуби Поповићу. Преселио се у вечност и рајско насеље господин, философ и сликар тишине која лечи. 

                                                           Сара Цинцаревић, диригент хора ”Бранко”