Сећање на Краља

Ако сте пре четрдесетак и више година рођени у Нишу, живот вам је богатији за неколико привилегија. Једна од њих је то што сте од ране младости били у прилици да срећете, видите и слушате Краља. Свака велика ромска свадба, а они не праве мале, имала је своју звезду – обележена је Шабановим наступом. Прослава Ђурђевдана у Београд мали (део Ниша поред централне пијаце где живи већина Рома) била је незамислива без њега, као и многи спонтани и организовани дернеци и изливи карасевдаха многих нишких боема. Бело одело, бели мерцедес, чак и бели коњ понекад, тамне наочаре, широк осмех и јединствен глас, обележили су многа заједничка весеља и многе личне туге. Краљ је увек био ту, искрен и посвећен својим поданицима.

Као што сам о Шабану писао тада, подвлачим и данас: Заклети сам републиканац, али сам, као многи други, радо пристао да будем одани поданик његовог величанства.

Краљ је имао и своју политичку каријеру – лежао је на Голом отоку. Наравно, био је довољно паметан да није био ни информбировац нити шта слично… Осуђен је на пет година тамнице због љубави. Заљубио се, са непуних 18 лета, у Ленку, лепотицу са којом је желео да започне своје животно сазревање. Држава га је убрзо позвала у војску, на море у Пулу. Он је, нерадо али лојално, отишао. Али љубав је била јача. Није могао да издржи ту казну и након неколико недеља напушта касарну и возом хита према југу у Ленкин загрљај. Ефикасна војна полиција га у Руми хапси и спроводи назад. Осуђен је због дезертирања на пет година затвора и послат је на непристојни оток, најтежи затвор у држави. Није одлежао целу казну. Не, није помилован, изашао је раније због фудбала. Био је голман затворсксабан бајрамовиц 1е репрезентације која је играла против екипе оближњег војног гарнизона. Наравно, војна екипа је имала наклоност судија који су толерисали њеног центарфора који је у неколико наврата тешко насрнуо на Шабана и нанео му такве повреде да је пренет у болницу, а неколико месеци касније је због последица повреда и отпуштен из војске. Ленка се у међувремену удала за другога, а у Шабанов живот је ушла Милица, са којом је остао до последњег даха. Краљ је обема посветио по једну песму…

Невероватан креативни дар и извођачке способности добили су нови импулс, као и много тога у тадашњој Југославији, захваљујући Словенцима. Љубљански Хелидон је почетком осамдесетих издао Шабанов ЛП на коме је ударна песма Ђелем, ђелем, у аранжману глас и клавир, урађена као савршен хибрид нишке ромске традиције и Њу Орлеанс блуз стандарда. Ова плоча је Краљу отворила врата светских дворана и џез клубова. Берлин, Делхи, Лондон, Париз, Чикаго, Њујорк… Свет открива црни бисер, тада европске Србије. Часопис "Тајм" му пре неколико година додељује место у врху светског блуза…

Шабана сам при пут формално упознао 1997. године када сам га као председник Скупштине града Ниша крунисао, правом круном, за краља ромске песме. Заклети сам републиканац, али сам, као многи други, радо пристао да будем одани поданик његовог величанства. У лето 2005. срели смо се случајно у башти култног нишког кафеа Нест. Причамо о врућини, о томе да треба да остави пушење, хвали се да више не игра барбут, жали се да не добија новац од ауторских права, брине се за старост, нема пензију, како ће Милица кад он оде…

Договарамо се да спреми десетак нових песама и да ћу му помоћи да, након пуно година, направи један целовит ауторски пројекат достојан његовог имена и каријере, краљевски пројекат! Растајемо се са сумњама у себи. Ја нисам сигуран да ће након четрдесет година рада, стар и болестан наћи у себи снагу за нови креативни подухват. Шабан сумња да ли је моја понуда искрена или ћу га и ја преварити, као многи пре мене…

Након неколико месеци јавља ми се и каже да има демо снимке. Позивам Милоша Хамера, продуцента из Новог Сада, да заједно преслушамо материјал. Одушевљени смо оним што смо чули! Почиње снимање и Шабан, његов гитариста Саша, Милош и чланови његовог Добровољног ковачког друштва стварају ЦД Романо рај. Почињу концерти, Егзит, Центар Сава, Лисински – Загреб, Дубровник... Због болести одбијамо кратку америчку турнеју…

Моје сумње у Шабанову моћ су биле неосноване – није ме разочарао. Ни ја њега.

Ако данас живите у Нишу, немате никакве привилегије. Краљ је отишао у легенду…

Зоран Живковић, председник Нове странке и директор пројекта последњег албума Шабана Бајрамовића Романо Рај из 2006.