То смо и заслужили: На литургији чегарским јунацима без Перишића, Илића, градског врха...

Један општински функционер и још један коме не знам име, али Зорана Перишића, Милета Илића, већника и других високих функционера града, нигде ни од корова није било.

Већ ако се не варам четврту годину, а почело је на иницијативу бившег Епископа нишког Јована, 31.маја испред споменика Ћеле Кула у Нишу, свештенство нишких православних Цркви служи парастос и литургију у помен Чегарским јунацима.

Све то је у склопу програма обиљежавања Чегарске битке, односно церемоније и програма који се наставља код споменика на брду Чегар код Ниша.

У Ћеле Кули првобитно су биле изложене, у знак застрашивања лобање Срба изгинулих у бици на Чегру, а понеке су ту остале сахрањене до данас, мада су многе породице однијеле са собом.

Управо због тих сачуваних лобања србских јунака из битке на Чегру и вечног помена њиховог дуела битно је било присуство захвалних представника градске Власти и грађана Ниша који су на тај начин жељели да одају почаст и поштовање прецима који су положући свој живот уцртали трасу за коначно ослобађање Ниша од Турака.

Добро подсјети у својој бесједи један нишки парох, да се морамо чувати замке у којој нам све постаје институцијализовано и по унапријед утврђеном шаблону, јер ће мо на тај начин заборавити и своје претке и своју историју, а тако изгубити и своју будућност.

Ове године је било приметно одсуство телевизијских екипа и фоторепортера, ако се изузме једна шармантна новинарка млађе генерације у краћој лепршавој хаљиници, која је у циљу добијања што боље фотографије обилазила око Часне трпезе и младих свештеника у току Литургије.

Ове године парастосу и литургији био је присутан и представник Руско-Србског хуманитарног центра из Ниша у униформи, што би могло значити да почињу дувати неки други ветрови преко Србије.

Данас и четници обиљежавају свој дан и то они који се још од Македонији боре за слободу Крст Часни и Слободу златну.

Извор: gradjanin.rs