Ускликнимо с љубављу просветитељу Жарету

У нормалном свету, када неко забрља на високој функцији, понуди оставку. Потом ту оставку и оствари. Или буде избачен са посла, добије отказ. У Србији, пак, исти може и да се буни што се други жале на његов лош посао. Добродошли у Србију, земљу неписмених и неодговорних, где се и једна и друга група, осим ако се не поклапају (што је одиста често), само надмећу међусобно по својој бројности.

Замислите да вам провалник обије стан, покраде све што стигне. Ви га пријавите полицији и крене потера за бегунцем. На телевизијама и у новинама осване његова слика, каже се како полиција трага за Тим и Тим због Тог и Тог. А онда се лопов обрати медијима и пожали како је кренуо „линч“ на њега. Јадни провалници данас, не могу ни да обијају на миру.

Врло слична ситуација се десила са „министром“ просвете, високим чланом СПС, Жарком Обрадовићем. Наиме, сви смо упознати са серијом афера које се некако само удвајају и множе у сектору образовања. Дошло је до скандала, читава једна генерација будућих средњошколаца је, практично, упропашћена. Јер какву поруку нам шаље „министарство“ о труду и раду? Да су непотребни. Зашто? Зато што су онолике године школовања које је требало показати на тесту практично проглашене неважећим, непотребним, јаловим. Трудиш се, учиш и радиш онолико времена, само да би на крају испало да није било потребно. Зашто би онда уопште и учио? Зашто би онда уопште и отворио уџбеник? Како сме оваква порука да буде пренесена нашој деци?

Није Обрадовић, будимо искрени, био тај који је узео тестове и резултате и кренуо као некакав академски „шанер“ по граду са њима. Али он је задужен за просвету, он је задужен за те људе, он поставља људе на релевантна места, и ти људи су заказали. И то дебело. А ово је само оно што се тиче ове једне, конкретне афере. Шта је Обрадовић урадио поводом краха разбијања афере Индекс? Шта је урадио поводом криминалног стања просвете у земљи? Шта је учинио поводом протеста научника? Шта је учинио поводом тоталне функционалне неписмености половине ђака по завршетку основне школе? Укратко: да ли је ишта учинио?

Не.

И зато нема овде медијског „линча“. Линч је менталитет масе, разјарена група љутих људи. Има само позивања на одговорност, а знамо да је одговорност нешто што се у властодржачким круговима бацака унаоколо као врућ, прљав кромпир. Стога је најлакше да уместо да признаш своје неуспехе, оптужиш неког другог за нешто треће, па се огласиш како ти не ваљају медији који би желели, наводно, да те „линчују“.