6. април 1941: Само у Нишу 600 погинулих

Напад армаде Хитлеровог "Трећег Рајха" почео је без објаве рата, упркос томе што је влада неколико дана раније Београд прогласила "отвореним (небрањеним) градом".

Прве бомбе пале су на Београд тог недељног јутра, 6. априла 1941. године, у 6:30 сати, док је огромна већина становника српске престонице још спавала.

 Немачки бомбардери су истог дана у четири наврата разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера "штука" из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

ранечи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота 6. ловацког пука којима се град одужио са великим закасњењем, тек 1997. године откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш 8. априла погинуло око 600 људи.

До 17. априла 1941. године, када је капитулирала војска Краљевине Југославије бомбардовани су и Лесковац, Крагујевац, Нови Сад, као и више градова у деловима бивше Краљевине у којима су, углавном, гађани стратешки објекти, уништавани инфраструктура и аеродроми.
Победа сила осовине била је брза и Југославија је капитулирала за само 11 дана упркос настојањима краљевске војске да заштити границе земље, а краљ и влада су три дана раније напустили земљу.

У складу с генералним планом "Трећег Рајха" о њеном уништењу и Хитлеровој директиви од 12. априла, Југославија је раскомадана и подељена између Немачке, Мађарске и Бугарске с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Хрватска са усташким лидером Антом Павелићем на челу, уз подршку Мусолинијеве Италије, прогласила је седам дана пре него што је окончана инвазија, тзв. Независну државу Хрватску, којој су припојене БиХ и Срем.

Ова нацистичка творевина прикључила се у Другом светском рату Силама осовине и створила систем логора смрти у којима је ликвидирано више од 600.000 православних Срба 80.000 Рома и 48.000 Јевреја.

Црној Гори је обећано поновно успостављање династије Петровић, а у Србији је Хитлер наметнуо квислиншку владу генерала Милана Недића. Према једном од најбољих познавалаца историје Југославије, у шестоаприлском рату је било око 20.000 страдалих, али је то био само почетак четверогодишње борбе за ослобођење током које ће на просторима бивше Југославије живот изгубити више од 1,5 милиона људи.