Александра Филиповић, књижевница: Мото моје најновије књиге “Орион Звездић и Извор снова” инспирисан је студентима

Без обзира на то што моје књиге инспиришу децу и младе (о њима су писали песме, правили кратке анимиране филмове, цртали награђиване цртеже..), без обзира на то што сам добијала значајне награде и што ми се књиге преводе на друге језике, за овај режим и његове послушнике нисам била подобан писац и као таква није требало ни да постојим. Додуше џаба им, ништа не може зауставити књижевност када читаоци тако одлуче.

Због одбијања да ћутим, годинама ме нема у библиотекама и културним центрима које су окупирали режимски послушници. Многи од њих су, према списку ботова који је процурео, идентификовани именом и презименом као страначки ботови који су са лажних профила ширили лажи, пропаганду и вређали нас и децу.

Годинама ме нема у медијима. Многе сам сама одбијала. Све оне који се не разликују од Информера и Пинка одавно сам прецртала: Политику, Вечерње новости, а да не помињем класичне таблоиде, мада се ни претходно наведени не разликују од њих. Сматрала сам да ни као човек ни као писац немам шта да тражим у њима док год су такви какви јесу.

За све то време, разне јавне личности, уметници и колеге који су подржавали ово зло или који су били „изнад ситуације“ и које „политика не занима“ сасвим су лепо живели под овим режимом. Гостовали су, добијали субвенције за своје пројекте, гостовали по разном блату од „медија“, радили као да се ништа не дешава, потпуно незаинтересовани за то што људи око њих страдају.

Неки су остали доследни у подршци и у ћутању, а неки су напрасно, пре недељу-две, добили глас и почели гласно да подржавају студенте.
Зашто су две године ћутали док су пребијали, хапсили и газили децу? То што су се огласили тек када су схватили на коју страну ветар дува није храброст, то је прелетање. И види се.

Србија је слободна! Захваљујући храбрим људима који су се две године лавовски борили. Онима који нису ћутали када је било најтеже, који нису окретали главу док су друге прогањали и који нису чекали да виде ко ће победити да би одлучили на чијој су страни.

Студенти су победили! Заједно исписујемо историју и стварамо земљу у којој ће се правда, знање, поштење и рад бити вредности које се поштују.
Мото моје најновије књиге “Орион Звездић и Извор снова” инспирисан је студентима и гласи:

“Многе су велике ствари у очима других једном изгледале као наивно сањарење, све док нису прерасле у незаустављиву бујицу снова која има моћ да досегне звезде.”

Успели смо нешто што нико на свету није. Студенти и народ су мирно, храбро и достојанствено победили моћно зло и све његове слуге. Баш као у мојим књигама. Волим нас!

Била је част налазити на црној листи заједно са свим моралним и храбрим људима усправне кичме који своје место стичу знањем, квалитетом и талентом, а не подобношћу и подаништвом.

Александра Филиповић

Извор: Медија центар 16