Aleksandra Filipović, književnica: Moto moje najnovije knjige “Orion Zvezdić i Izvor snova” inspirisan je studentima

Bez obzira na to što moje knjige inspirišu decu i mlade (o njima su pisali pesme, pravili kratke animirane filmove, crtali nagrađivane crteže..), bez obzira na to što sam dobijala značajne nagrade i što mi se knjige prevode na druge jezike, za ovaj režim i njegove poslušnike nisam bila podoban pisac i kao takva nije trebalo ni da postojim. Doduše džaba im, ništa ne može zaustaviti književnost kada čitaoci tako odluče.

Zbog odbijanja da ćutim, godinama me nema u bibliotekama i kulturnim centrima koje su okupirali režimski poslušnici. Mnogi od njih su, prema spisku botova koji je procureo, identifikovani imenom i prezimenom kao stranački botovi koji su sa lažnih profila širili laži, propagandu i vređali nas i decu.

Godinama me nema u medijima. Mnoge sam sama odbijala. Sve one koji se ne razlikuju od Informera i Pinka odavno sam precrtala: Politiku, Večernje novosti, a da ne pominjem klasične tabloide, mada se ni prethodno navedeni ne razlikuju od njih. Smatrala sam da ni kao čovek ni kao pisac nemam šta da tražim u njima dok god su takvi kakvi jesu.

Za sve to vreme, razne javne ličnosti, umetnici i kolege koji su podržavali ovo zlo ili koji su bili „iznad situacije“ i koje „politika ne zanima“ sasvim su lepo živeli pod ovim režimom. Gostovali su, dobijali subvencije za svoje projekte, gostovali po raznom blatu od „medija“, radili kao da se ništa ne dešava, potpuno nezainteresovani za to što ljudi oko njih stradaju.

Neki su ostali dosledni u podršci i u ćutanju, a neki su naprasno, pre nedelju-dve, dobili glas i počeli glasno da podržavaju studente.
Zašto su dve godine ćutali dok su prebijali, hapsili i gazili decu? To što su se oglasili tek kada su shvatili na koju stranu vetar duva nije hrabrost, to je preletanje. I vidi se.

Srbija je slobodna! Zahvaljujući hrabrim ljudima koji su se dve godine lavovski borili. Onima koji nisu ćutali kada je bilo najteže, koji nisu okretali glavu dok su druge proganjali i koji nisu čekali da vide ko će pobediti da bi odlučili na čijoj su strani.

Studenti su pobedili! Zajedno ispisujemo istoriju i stvaramo zemlju u kojoj će se pravda, znanje, poštenje i rad biti vrednosti koje se poštuju.
Moto moje najnovije knjige “Orion Zvezdić i Izvor snova” inspirisan je studentima i glasi:

“Mnoge su velike stvari u očima drugih jednom izgledale kao naivno sanjarenje, sve dok nisu prerasle u nezaustavljivu bujicu snova koja ima moć da dosegne zvezde.”

Uspeli smo nešto što niko na svetu nije. Studenti i narod su mirno, hrabro i dostojanstveno pobedili moćno zlo i sve njegove sluge. Baš kao u mojim knjigama. Volim nas!

Bila je čast nalaziti na crnoj listi zajedno sa svim moralnim i hrabrim ljudima uspravne kičme koji svoje mesto stiču znanjem, kvalitetom i talentom, a ne podobnošću i podaništvom.

Aleksandra Filipović

Izvor: Medija centar 16