Чесма "Ђеранка" ругло града

Сваког јутра је одлазила до дубоког кладенца, из којег се вода вадила помоћу ђерма. Њу је спазио Турчин Ђерђелез, кога су људи од милоште звали Ђера. Ја сам Ђера, а она ће бити Ђеренка! - говорио је Ђерђелез. Једног дана док се девојка враћала кући носећи крчаге воде, Ђера се прикрао и ухватио је око паса. Девојка се извила, и побегла. Ћера је стајао непомично, слушајући меко шуштање шалвара, док је из сломљеног крчага цурила вода". Ђерђелез је после тога отишао из Врања, а легенда на његову љубав према лепој девојци је остала. Турци су је подигли у спомен неузвраћене љубави. Извор ове чесме се спустио ниже, због чега је 30м јужније, 1946. године, направљена нова чесма, која добија воду из истог извора, па је називају нова Ђеренка.

Ово је прича о настанку једног од споменика културе нашег града… А тај споменик данас овако изгледа.

Гледалац ТВ Врања, Игор К. послао је ове фотографије, немоћан пред пропадањем културно-историјског споменика, у нади да ће пробудити'' уснуле''. Ђеренка чесма , овенчана у делима Боре Станковића, опевана је и у многим традиционалним, типично врањским песмама, а право је питање да ли бисте госта из иностранства или унутрашњости Србије одвели да му покажете Ђеренку чесму и испричате причу о њеном настанку? Стари камен од кога је чесма сазидана одолева зубу времена, али изгледа да не може да одоли бахатости и немару  Врањанаца.