Ђачка торба тешка између пет и осам килограма

Килограм и нешто  математике, два килограма српског, 800 грама света око нас, 500 грама блока и бојица за цртање, 200 грама пернице  и долазимо до ђачке торбе од око пет килограма коју прваци носе у школу сваки дан.

Зато и не чуде подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, који показују да су деформитети кичме констатовани код 15,4 одсто школске деце.

Oвaj терет што наши малишани носе сваки дан на леђима, далеко је и од препоруке Светске здравствене организације, по којој тежина ђачке торбе не сме да износи више од 10 одсто телесне тежине детета, мада наши лекари тврде да може да се толерише и до 15 одсто. Просветне  власти Београда кренуле у решавање овог проблема и у свих 200 основних школа у главном граду увели ормариће за држање књига. У Нишу као и у осталим школама у Србији ситуација је шаролика, показују подаци Савеза учитеља Србије , негде постоје ормарићи, негде је осмишљен посебан простор за одлагање књига и прибора који нису потребни сваки дан, али, углавном је све препуштено учитељима и наравно родитељима.

Све лошије здравље и конституцију ученика, по мишљењу стручњака, не утиче само ђачка торба, већ и то што се часови физичког васпитања не реализују како треба и по програму, па се врло често овај час мења неким другим часом који је ''битнији”. У великом броју школама нема ни адекватног простора за вежбање.

Остаје питање да ли је ђацима, пре свега првацима заиста неопходна сва та ''гомила папира'' или постоји и неки други начин за учење и образовање.