Đačka torba teška između pet i osam kilograma

Kilogram i nešto  matematike, dva kilograma srpskog, 800 grama sveta oko nas, 500 grama bloka i bojica za crtanje, 200 grama pernice  i dolazimo do đačke torbe od oko pet kilograma koju prvaci nose u školu svaki dan.

Zato i ne čude podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, koji pokazuju da su deformiteti kičme konstatovani kod 15,4 odsto školske dece.

Ovaj teret što naši mališani nose svaki dan na leđima, daleko je i od preporuke Svetske zdravstvene organizacije, po kojoj težina đačke torbe ne sme da iznosi više od 10 odsto telesne težine deteta, mada naši lekari tvrde da može da se toleriše i do 15 odsto. Prosvetne  vlasti Beograda krenule u rešavanje ovog problema i u svih 200 osnovnih škola u glavnom gradu uveli ormariće za držanje knjiga. U Nišu kao i u ostalim školama u Srbiji situacija je šarolika, pokazuju podaci Saveza učitelja Srbije , negde postoje ormarići, negde je osmišljen poseban prostor za odlaganje knjiga i pribora koji nisu potrebni svaki dan, ali, uglavnom je sve prepušteno učiteljima i naravno roditeljima.

Sve lošije zdravlje i konstituciju učenika, po mišljenju stručnjaka, ne utiče samo đačka torba, već i to što se časovi fizičkog vaspitanja ne realizuju kako treba i po programu, pa se vrlo često ovaj čas menja nekim drugim časom koji je ''bitniji”. U velikom broju školama nema ni adekvatnog prostora za vežbanje.

Ostaje pitanje da li je đacima, pre svega prvacima zaista neophodna sva ta ''gomila papira'' ili postoji i neki drugi način za učenje i obrazovanje.