Гимназија „Светозар Марковић“ од националног значаја, ускоро по програму међународне матуре

Обиласку је присуствовала и начелница Нишавског округа Драгана Сотировски.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, посетио је данас Гимназију „Светозар Марковић“ у Нишу и ОШ „Учитељ Таса“ где је обишао  ученике осмог разреда који су полагали пробни завршни испит из математике.

"То је свакако највиши ниво гимназијског образовања у свету. Ради се  о програму по коме ученици уче у трећем и четвртом разреду, а који је бесплатан”, рекао је Шарчевић.

Министар Шарчевић поручио је ученицима који завршавају основну школу да у свим средњим стручним школама и гимназијама има довољно места, као и да су у склопу реформе гимназијског образовања уведени нови смерови.

Од ове године то су одељења за посебно талентоване за географију и историју, за надарене за сценску и аудио визуелну уметност, као и спортска одељења, рекао је министар и пожелео ученицима осмог разреда да успешно положе предстојећи завршни испит.

Министар је у Нишу присуствовао и састанку са директорима основних и средњих школа са којима је разговарао о наставку реформи у области образовања.

Он је најавио и да ће Гимназија „Светозар Марковић“ постати образовна установа од националног значаја.

Ученици ове гимназије годинама остварују добре резултате на такмичењима из математике и физике.То је једна од три гимназије која ће од септембра радити по програму Међународне матуре (ИБО). Иначе, то је најјачи ниво гимназијског образовања у свету, рекао је Шарчевић током посете гимназији у Нишу.

Реч је о програму по ком ученици уче у трећем и четвртом разреду, а који је бесплатан. Поред нишке гимназије, од ове године по овом програму учиће и ученици у Десетој београдској гимназији. Овај програм се већ спроводи у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду.

Министар Шарчевић обишао је данас и локацију на којој је предвиђена изградња објекта за проширење капацитета Природно-математичког факултета у Нишу. Министар  је казао да се настављају улагања у инфраструктуру на високом образовању.

Данас смо овде на Природно математичком факултету који има највећи проблем када је реч о простору. Део наставе овог факултета одвија се на Филозофском факултету. Овим пројектом предвиђена је доградња једне ламеле око 3.000 квадратних метара и комплетна реконструкција постојећег објекта, додао је Шарчевић-