Gimnazija „Svetozar Marković“ od nacionalnog značaja, uskoro po programu međunarodne mature

Obilasku je prisustvovala i načelnica Nišavskog okruga Dragana Sotirovski.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, posetio je danas Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Nišu i OŠ „Učitelj Tasa“ gde je obišao  učenike osmog razreda koji su polagali probni završni ispit iz matematike.

"To je svakako najviši nivo gimnazijskog obrazovanja u svetu. Radi se  o programu po kome učenici uče u trećem i četvrtom razredu, a koji je besplatan”, rekao je Šarčević.

Ministar Šarčević poručio je učenicima koji završavaju osnovnu školu da u svim srednjim stručnim školama i gimnazijama ima dovoljno mesta, kao i da su u sklopu reforme gimnazijskog obrazovanja uvedeni novi smerovi.

Od ove godine to su odeljenja za posebno talentovane za geografiju i istoriju, za nadarene za scensku i audio vizuelnu umetnost, kao i sportska odeljenja, rekao je ministar i poželeo učenicima osmog razreda da uspešno polože predstojeći završni ispit.

Ministar je u Nišu prisustvovao i sastanku sa direktorima osnovnih i srednjih škola sa kojima je razgovarao o nastavku reformi u oblasti obrazovanja.

On je najavio i da će Gimnazija „Svetozar Marković“ postati obrazovna ustanova od nacionalnog značaja.

Učenici ove gimnazije godinama ostvaruju dobre rezultate na takmičenjima iz matematike i fizike.To je jedna od tri gimnazije koja će od septembra raditi po programu Međunarodne mature (IBO). Inače, to je najjači nivo gimnazijskog obrazovanja u svetu, rekao je Šarčević tokom posete gimnaziji u Nišu.

Reč je o programu po kom učenici uče u trećem i četvrtom razredu, a koji je besplatan. Pored niške gimnazije, od ove godine po ovom programu učiće i učenici u Desetoj beogradskoj gimnaziji. Ovaj program se već sprovodi u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu.

Ministar Šarčević obišao je danas i lokaciju na kojoj je predviđena izgradnja objekta za proširenje kapaciteta Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Ministar  je kazao da se nastavljaju ulaganja u infrastrukturu na visokom obrazovanju.

Danas smo ovde na Prirodno matematičkom fakultetu koji ima najveći problem kada je reč o prostoru. Deo nastave ovog fakulteta odvija se na Filozofskom fakultetu. Ovim projektom predviđena je dogradnja jedne lamele oko 3.000 kvadratnih metara i kompletna rekonstrukcija postojećeg objekta, dodao je Šarčević-