Хумани декица у деведестој години помаже поплављенима

Југ Србије је претходних дана показао велику солидарност са пострадалим подручјима. Међу њима посебно се издвојио Александар Стојановић који је увелико у десетој деценији живота.

Деведесетшестогодишњи Александар Стојановић упутио је помоћ љуим са поплављених подручја.

"Ја сам почео да радим када сам имао 11 година. И одмах сам почео и да штедим. Радио и штедео", каже Александар Стојановић.

И тако више од пет деценија. Од 1929. године, на рагозу, са иглом и срмом у рукама. Научио је па стварао делове народне ношње. Ту страницу богате биографије затворио је, каже, још крајем прошлог века. Сведоци времена су ипак и даље на сваком кораку у његовом дому-прегача, појас, јелек. У десетој деценији некадашњи лесковачки терзија само их поносно показује.

"Деценијама то не радим, више не бих могао, пре бих узео да копам него ношњу сада да правим", каже Александар.

А мотика је заиста често у његовим рукама, јер деведешестогодишњи Александар Стојановић о овом врту сам брине. Рад продужава живот, тврди, овај старина.

"Рецепт за дуговечност је рано лезите, рано устајање и не журите, полако посебно док једете. И не само то за здравље је важна шетња, вежне и масажа, а све то човек сам може", каже Александар.

Ових дана забринут је више него икада, а прегурао је ратове, суше, поплаве. Страшне слике, каже, из свих делова Србије.

"Страшно, ово је катастрофа ја доста година имам, али не сећам се да је оволика невоља неку земљу задесила", каже Александар.

Тим људима помоћ је неопходна, а и Александар им је упутио помоћ. О новчаном износу, не жели да прича само, каже, врло радо је дао.

"То сам издвојио и радо сам дао, врло радо да помогнем, стекао са за себе, за потомке, па могу да дам нешто и другима", каже Александар.

Лесковац заиста има разлога да се поноси својим најстаријим суграђанином, а он, додаје, да ће наш народ издржати и ову недаћу.

Александар поручује да је смисао свега бити скроман.