Humani dekica u devedestoj godini pomaže poplavljenima

Jug Srbije je prethodnih dana pokazao veliku solidarnost sa postradalim područjima. Među njima posebno se izdvojio Aleksandar Stojanović koji je uveliko u desetoj deceniji života.

Devedesetšestogodišnji Aleksandar Stojanović uputio je pomoć ljuim sa poplavljenih područja.

"Ja sam počeo da radim kada sam imao 11 godina. I odmah sam počeo i da štedim. Radio i štedeo", kaže Aleksandar Stojanović.

I tako više od pet decenija. Od 1929. godine, na ragozu, sa iglom i srmom u rukama. Naučio je pa stvarao delove narodne nošnje. Tu stranicu bogate biografije zatvorio je, kaže, još krajem prošlog veka. Svedoci vremena su ipak i dalje na svakom koraku u njegovom domu-pregača, pojas, jelek. U desetoj deceniji nekadašnji leskovački terzija samo ih ponosno pokazuje.

"Decenijama to ne radim, više ne bih mogao, pre bih uzeo da kopam nego nošnju sada da pravim", kaže Aleksandar.

A motika je zaista često u njegovim rukama, jer devedešestogodišnji Aleksandar Stojanović o ovom vrtu sam brine. Rad produžava život, tvrdi, ovaj starina.

"Recept za dugovečnost je rano lezite, rano ustajanje i ne žurite, polako posebno dok jedete. I ne samo to za zdravlje je važna šetnja, vežne i masaža, a sve to čovek sam može", kaže Aleksandar.

Ovih dana zabrinut je više nego ikada, a pregurao je ratove, suše, poplave. Strašne slike, kaže, iz svih delova Srbije.

"Strašno, ovo je katastrofa ja dosta godina imam, ali ne sećam se da je ovolika nevolja neku zemlju zadesila", kaže Aleksandar.

Tim ljudima pomoć je neophodna, a i Aleksandar im je uputio pomoć. O novčanom iznosu, ne želi da priča samo, kaže, vrlo rado je dao.

"To sam izdvojio i rado sam dao, vrlo rado da pomognem, stekao sa za sebe, za potomke, pa mogu da dam nešto i drugima", kaže Aleksandar.

Leskovac zaista ima razloga da se ponosi svojim najstarijim sugrađaninom, a on, dodaje, da će naš narod izdržati i ovu nedaću.

Aleksandar poručuje da je smisao svega biti skroman.