Потресна прича: Бег од бујице у собним папучама

Потресних прича насталих у поплавама сваког дана је све више. Једна у мору многих је и исповест Загорке Петровић из Обреновца, која је уточиште пронашла у Нишу. Део страха и ужаса са којима се сусрела пратиће је, каже, док је жива.

- То јутро, тај четвртак, памтићу читавог живота. Одједном је наишла вода. Чуо се само хук, и вода је већ надирала. У згради сам, заједно са својим комшијама била заробљена два дана - без струје и воде. Време смо проводили седећи на тераси и гледајући како до јуче жив град тоне - прича Загорка. - Попела сам се на спрат куће, али сам касније видела да је враг однео шалу, и да ми је живот угрожен... На спрату сам провела доста времена, изгубила сам и појам о томе, док се нису појавили спасиоци са чамцем, у који сам ушла обучена у спаваћицу и са собним папучама на ногама.

Без обзира на помоћ, осећала се као да је сама на свету. Није имала куд, у Обреновац назад није могла, па је одлучила да спас потражи код сина, који живи у Нишу. Сместила се у изнајмљени стан, иако свој дом у Обреновцу није хтела да напушта и била спремна да тамо остане, плашећи се, како каже, ужаса који следи.

- Када сам евакуисана, код себе сам имала довољно новца да платим такси до станице, јер сам одлучила да кренем аутобусом до Ниша. Чак ни за то нисам имала довољно пара, него ми је један добри таксиста додао новца за аутобуску карту. Сада сам ту, не знам куда ћу, а и овде се тешко сналазимо, и ко зна како ћемо да опстанемо - очајна је Загорка.

ЗДРАВСТВЕНО

ЧЕТРДЕСЕТОРО људи из укупно 13 породица је уточиште од поплава пронашло у Нишу. Из градског Црвеног крста кажу да сви они добијају потпуну здравствену и социјалну помоћ, али се надају да ће и остали људи добре воље помоћи овим људима, који су преко ноћи постали избеглице у сопственој земљи.