Истраживање: Најгоре деонице путева у Србији

Стотине милиона евра троше се на одржавање путева у Србији, а они су и даље ишарани црним деоницама. Најгори су путеви у Пиротском округу, показало је истраживање Међународне асоцијације за безбедност путева. Међународни програм за оцену путева у Србији (ИРАП) оценио је да само једна деоница на коридору 10 заслужује прелазну оцену, док је Светска банка српске путеве ставила на 134. место по квалитету и вредности на планети.

Општи је утисак да су путеви у Србији међу најлошијим у региону. „Мене свака рупа на путу боли“, каже министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић који, упркос свим реалним показатељима, сматра да су путеви у Србији на европском просеку, али да су „потребна већа улагања у редовно одржавање“.

Међутим, бројна истраживања, али и искуство возача на терену говоре супротно. Можда је једна од најбољих оцена путева код нас она коју је дала Светска банка.

„Путеви у Србији су по квалитету и безбедности тек на 134. месту на листи Светске банке, а њихова вредност процењује се на 13 милијарди долара“, оцењено је у истраживању ове институције.

У касу ЈП „Путеви Србије“, предузећа које одговора за стање путева у земљи, годишње се слије најмање 300 милиона евра. Тај приход је, по речима Зорана Дробњака, директора овог предузећа, око 150 милиона од наплате путарине, односно око 180 милиона од акциза. На питање где одлази сав тај новац, Дробњак одговара да се улаже у клизишта, пројектовање коридора 10, магистралних путева...

- Да би се редовно одржавало свих 11.000 километара путева, потребне су бар две милијарде евра годишње, и онда би путеви сигурно били добри. У путеве ништа није улагано 20 година. Рађено је углавном оно што је финансирано од европских банака - каже за „Блиц“ Зоран Дробњак, директор ЈП „Путеви Србије“.

Он наводи да „Путеви Србије“ годишње уложе у одржавање и рехабилитацију наших путева између 17 и 18 милијарди динара (170-180 милиона евра), истовремено одбијајући наводе да су у тим пословима неке фирме, попут „Нибенс групе“, на чијем је челу контроверзни и недавно ухапшени бизнисмен Мило Ђурашковић, биле фаворизоване.

Ситуација није сјајна ни када је реч о градњи нових путева. За три године изграђено је свега 60, за седам година 144 километра. Изградња путева оптерећена је корупцијом, а пројект изградње европског коридора 10 запао је у бројне нерегуларности, тврди Милица Трифковић, генерална директорка приватног предузећа за градњу путева „Геопут“. Она је одлучила да на то скрене пажњу европским институцијама. У интервјуу за информативни сајт Европске уније „Еуроактив“, истакла је да се на многим тендерима предност даје одређеним домаћим предузећима, али и да за многе путеве од велике важности не постоје ни грађевински пројекти нити пројектна документација.

Ибарска магистрала, деонице према Севојну и Пожеги, пут који води према Хомољским планинама, пут Ужице-Златибор, само су неке од деоница на којима је због лошег стања коловоза или неадекватних решења безбедност возача доведена у питање. Према мишљењу Милана Божовића, професора на Саобраћајном факултету, најнебезбеднији правци у земљи су Ибарска магистрала и правац од Новог Сада до Хоргоша. На већем делу пута од Новог Сада до Хоргоша постоји само једна саобраћајна трака, док у супротном правцу, возачи на располагању имају две (једна плус помоћна). Дакле, део коридора 10 има три саобраћајне траке, две у правцу ка Новом Саду, а једну у правцу ка Хоргошу.

Божовић, међутим, наводи да српски путеви нису најгори у региону.

- Путевима у Србији је неопходно посветити посебну бригу, у смислу безбедности саобраћаја, у фази пројектовања, одржавања, реконструкције и изградње путева и на тај начин утицати на повећање безбедности саобраћаја - каже Божовић.

Стручњаци за безбедност скрећу пажњу на аљкавост путара, али и на чињеницу да их закон штити од одговорности за незгоде. Још је 2009. године установљено да постоје чак 262 црне тачке на српским друмовима.

Параметри безбедности у смислу ризика настанка саобраћајних незгода у нашој земљи нису тако лоши колико су лоши путеви, каже Крсто Липовац, професор на Вишој школи унутрашњих послова.

Наиме, возачи надокнађују недостатке на путу, тако сто врше тзв. компензацију ризика, тј. мењају понашање на деловима пута који су очигледно лоши и небезбедни. Посебно смањују брзине на овим деоницама. Наша студија показује да су на очигледно опасним деловима путева ретке незгоде, а да су најчешће на скривеним опасним деоницама. Наша прва препорука је зато да се редовно, једном годишње, врши идентификација црних тачака и опасних деоница, те да се оне одмах маркирају, тако да буду лако препознатљиве за возаче - поручује Липовац.

Србија је у периоду 1992. - 2010. имала пораст броја повређених у саобраћајним несрећама за 6,9 одсто. За то време, велики број европских земаља је успео да смањи број погинулих и повређених у несрећама, а најбоље резултате је имала Француска - чак 50 одсто.

Најлошије резултате у погледу броја саобраћајних несрећа у периоду 1991. - 2010. имају Румунија (+227,5 одсто), Словенија (+67,3 одсто) и Бугарска (+65,0 одсто).

Коридор 10 - Шта се тренутно ради?

На коридору 10 радови се тренутно одвијају само на појединим деоницама између Београда и Хоргоша, на обилазницама око Београда и Димитровграда и на мањем делу у близини македонске границе. На најкомпликованијим и најсложенијим деоницама у Грделичкој клисури, као и на делу коридора од Ниша до Пирота, никакви радови нису ни почели. Највише се ради у Војводини. На деоници која почиње на 14. километру пута од Хоргоша ка Новом Саду радници приводе крају деоницу дугу 700 метара, а мањи радови одвијају се на сваких неколико километара до Новог Сада. У Предузећу „Коридори Србије“ тврде да ће комплетна деоница Хоргош - Нови Сад бити завршена до 20. јула, а то је најавио и Оливер Дулић, министар за заштиту животне средине, рударство и енергетику.

„Вељо, дођи да причамо о путевима“

Људи који треба да брину о путевима у Србији недавно су у студијском делу емисије „Инсајдер“ на Телевизији Б92 показали колико је цела прича око одржавања и њихове градње „озбиљна“. У једном тренутку министар Милутин Мркоњић позвао је телефоном Велимира Илића, који се наводно није појавио у заказано време у студију. „Вељо, ајде дођи, ево пита Југослав где си ти. Дођи, говоримо овде о путевима“, обратио се садашњи министар свом претходнику. У емисији није добијен одговор на кључно питање „Где су отишли милиони евра улагања у путеве?“.