Кад Грци славе Божић - јулијански, новојулијански и грегоријански календар, улога Милутина Миланковића

Да је било мало више мудрости које кроз нашу историју често нема, Срби би као и Грци дочекивали Божић 25. децембра, а не 7. јануара. Грци данас славе Божић 25. децембра захваљујући српском математичару, геофизичару, климатологу и астроному Милутину Миланковићу.

Чувени српски и светски научник израдио је 1923. године нови ревидирани (реформисани) Јулијански календар који је Грчка православна црква одмах прихватила, а због његовог творца га у грчким теолошким круговима и данас називају „српским календаром“.

Многи Срби ни не знају зашто Грци као православци Божић славе 25. децембра, уместо 7. јануара, а уствари је само мало недостајало па да и Српска православна црква пређе на реформисани Јулијански календар по коме се Божић поклапа са Грегоријанским календаром (25. децембар) на који је Римо-католичка црква одавно прешла.

Проблеми са великим бројем нерадних дана

Прича о реформисаном календару започиње двадесетих година прошлог века када су се у тада новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца сви празници, од Божића до Ускрса, славили дупло. Католици су свој Божић прослављали 25. децембра, а православци 7. јануара. Исто тако су се и два Ускрса, православни и католички, прослављали нерадно као државни празници.

Увидевши проблем великог броја нерадних дана у државној служби, нарочито око Нове године, што је лоше утицало на привреду Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чак је и тадашњи краљ Александар Карађорђевић затражио од Скупштине да припреми предлог о унификацији датума државних празника. Пошто је у питању било веома деликатно питање у коме се у новој држави није смео укинути празник ни једној ни другој групи хришћанских верника, парламент је две године касније дошао до закључка да је то немогуће урадити.

Решење је 1923. године понудио Милутин Миланковић који је већ тада увелико на захтев васељенског патријарха Милентија ИВ радио на прављењу новог Јулијанског календара, који је имао за циљ да смањи временски јаз између хришћанских календара.

Резултат Миланковићевих прорачуна био је календар који касни само један дан на сваких 28.800 година, док на пример још увек светски признат Грегоријански календар касни дан на сваких 3.280 година.

Након обимног истраживања, чувени српски научник утврдио је да Јулијански календар, од како је успостављен 325. године у Никеји, касни по дан на сваких 128 година. Исправивши ове недостатке, Миланковић је у свом календару напоменуо да сви месеци треба да имају по 30 дана, осим фебруара са 28 у простој, односно 29 дана у преступној години. 

Српска православна црква одбија Миланковићев календар 

Милутин Миланковић је свој нови јулијански календар представио на Свеправославном сабору 1923. године у Цариграду. Миланковићев календар одмах су прихватиле Грчка, Бугарска, Румунска, Александријска, Цариградска и Антиохијска патријаршија, а касније и Кипарска, Пољска и многе друге. Миланковићев календар су одбациле јерусалимска, руска, грузинска црква и грчки старокалендарци.

Српска православна црква је после велике дискусије такође одлучила да одбаци Миланковићев календар тесном већином. 

Званични разлози за одбацивање Миланковићевог календара били су потпуно тривијални и односили су се на померање датума постова за наредну годину, нарочито на скраћење Петровског поста. Позадина овог одбијања у ствари је лежала у тихом сукобу између СПЦ и краља Александра. 

Црква је незванично сматрала да Александар жели да постане апсолутиста, а да би се преласком на нови Јулијански календар уствари удовољило католичким Хрватима у новој држави, за које се тада сматрало да би више требало да поштују српске празнике. Од Миланковића је тада затражено да направи преправке у свом календару како би се датуми у већ одштампаним календарима СПЦ за наредних неколико година поклопили, односно да се прелаз на нови календар изврши постепено.

Миланковић је као научник одбио да се повинује овом захтеву, одговоривши да на столу имају најтачнији календар на свету, а да је на њима да га прилагођавају како желе и раде с њим шта хоће, али да онда то више неће бити исправан календар. 

Проблем је као и много пута у српској историји решен тако што није решен, односно све је остало по старом. Краљевина СХС наставила је да Божић и друге црквене празнике слави дупло, а Грци су се са 7. јануара пребацили на слављење Божића 25. децембра по новом Миланковићевом Јулијанском календару.

Додуше, Божић се и по старом Јулијанском календару слави 25. децембра, само што се он не поклапа са новим календаром и пада на 7. јануар.

Не! Грци не славе Божић по римо-католичком Грегоријанском календару!
Многи Срби и данас умеју да погреше тврдећи да Грци, Румуни и остали православци прослављају Божић 25. децембра по римо-католичком Грегоријанском календару, иако они то заправо раде по новом Јулијанском календару. Српска и Руска православна црква нису своје календаре реформисале ни до данас, за шта теоретичари вере тврде да је у питању само вид политичког отпора према западном хришћанству.

Док Руси можда и имају оправдање да задрже стари календар, за православне Србе и даље није јасно зашто одбијају да пређу на календар који се и данас у научним круговима сматра најтачнијим на свету, а који је израдио један од највећих српских умова Милутин Миланковић. Мислите о томе...

Приче да Грци славе Божић по римо-католичком Грегоријанском календару годинама намећу они који покушавају да убеде јавност да су се Грци приближили римо-католичкој цркви и напустили старо православље, не схватајући да је само у питању модернизација цркве кроз коју ће кад-тад морати да прође и Српска Православна Црква, јер ће доћи моменат када им се због преступних година Божић и остали велики празници неће поклапати - што је још пре једног века израчунао Миланковић. 

Миланковићеве измене Јулијанског календара усвојене на Свеправославном сабору 1923. у Цариграду
- Одузети 13 дана од старог Јулијанског календара. Они представљају акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у Никеји 325. године
- Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су због промене у првој години изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије
- Сви месеци у години имаће исти број дана и убудуће као и до тада. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној
- Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без остатка
- Изузетак од правила су секуларне (вековне) године 
- Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада
- Покретни празници зависиће од датума Васкрса. У сагласности са канонским одредбама, Васкрс ће се славити прве недеље после пуног Месеца после пролећне равнодневнице
- Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном који за основу узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму
- Васељенски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Васкрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама
- Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та година ће бити преступна (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, итд.). Остале су просте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.).

Захваљујемо на овом тексту новинару Влади Живановићу

Објашњење текста у кратким тезама
• постојали су Јулијански или Православни календар (Божић 07.01.) и Грегоријански или Римо-католички календар (Божић 25.12.)
• Миланковић прави нов РЕФОРМИСАНИ Јулијански календар који је тачнији од оба горе наведена

• 1923. године Миланковићев нов РЕФОРМИСАНИ Јулијански календар одмах ПРИХВАТАЈУ: Грчка, Бугарска, Румунска, Александријска, Цариградска и Антиохијска патријаршија, Кипарска, Пољска патријаршија
• 1923. године Миланковићев нов РЕФОРМИСАНИ Јулијански календар ОДБИЈАЈУ: српска, јерусалимска, руска, грузинска црква и грчки старокалендарци

• руска црква је међу најутицајнијим на свету па је донекле разумљиво зашто су Руси одбили
• Српска Православна Црква је одбила због сукоба између њих и тадашњег краља Александра

• У питању је модернизација цркве кроз коју ће кад-тад морати да прође и СПЦ, јер ће доћи моменат када им се због преступних година Божић и остали велики празници неће поклапати - што је још пре једног века израчунао Миланковић. 

• Грци, Бугари, Румуни и остали православни народи не славе Божић по Грегоријанском (Римо-католичком календару) као што се много пута мислило, писало и преносило, већ по НОВОМ РЕФОРМИСАНОМ (ревидираном) ЈУЛИЈАНСКОМ (православном) календару

Овим редом су настајали календари:

1. Прво је настао Јулијански календар, добио име по Јулију Цезару. Зато га зову и стари Јулијански календар.
2. Затим је настао Грегоријански (добио име по ПАПИ Гргуру) - римокатолички календар. Зато га зову и нови календар.
3. Последњи је Миланковићев - НОВИ Јулијански календар.

Закључак:

• Србија, Русија итд... Божић славе 7. јануара по СТАРОМ ЈУЛИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ

• Грчка, Бугарска, Румунија итд... Божић славе 25. децембра по НОВОМ ЈУЛИЈАНСКОМ ТЈ. МИЛАНКОВИЋЕВОМ КАЛЕНДАРУ

• Хрватска, Италија итд... Божић славе 25. децембра по ГРЕГОРИЈАНСКОМ (РИМО-КАТОЛИЧКОМ КАЛЕНДАРУ) 

Извор: https://www.grckainfo.com/

Влада Живановић