Кинез Драган из Власотинаца спрема ајвар

У Власотинце је стигао пре десетак година, отворио трговину у центру вароши, најпрометнију продавницу мешовите робе, и за месец дана од незваних кумова добио ново име – Драган.

- Драган је драг човек и омиљени лик у Власотинцу, увек насмејан, срдачан и услужан, спреман да помогне и када му се не тражи помоћ, па мислим да је при одабиру имена кум имао ту чињеницу у виду – прича Драганов пријатељ Зоран Мицић, познати власотиначки фотограф.

Драган каже да има две домовине – Кину и  Власотинце “које је најлепше место у Србији”.

- Мирна мала ушушкана варош, као кућа. Сви се међусобно знамо. Моја супруга и ја смо научили да живимо на валсотиначки начин - радно и опуштено. Наша кухиња мирише на пасуљ и разне преженије, а када стигне јесен спремамо ајвар и киселимо купус и паприке за зиму. Додуше, ја сам задужен за зимницу – прича поносно Кинез Драган из Власотинца, на течном власотиначком језику са - кво, које, куде и са: ги, га, гу и ге, а довољна су само два падежа.

У родном граду нема зиме, па Драган сваке јесени спреми огрев.

– Управо сам складиштио дрва за зиму, букова јер боље горе. Сада се спремам за заимницу, али чекам да цена паприке и купуса још падне - коментарише он.

У Власотинцу свој бизнис имају још четири породице из Кине, али се само Драганова породица дружи са Власотинчанима, који свом комшији у доколици причају локалне трачеве и вицеве. Тако овај Кинез зна све приче о суседном селу Стајковцу и мукама Стајковчана по београдским пијацама где продају паприку и парадајз, али и ону о власотиначком тврдичлуку, због кога су наводно својевремено “и Јевреји побегли” из вароши на Власини.

Жао му је, каже, што кинески трговци напуштају Србију, која није више уносан за бизнис.

- Са југа Србије одлазе у Латинску Америку. Зову и мене, али не мислим да идем одавде јер су ме људи прихватили као свог човека, а и посао иде солидно. Не планирам за сада да се враћан у Кину, мада је сада ситуација тамо другачија. Када сам полазио у мом граду је владало сиромаштво. Данас је далеко боље, има богатих људи, но живот је постао скуп - објашњава Драган.

Његове две старије девојчице су се вратиле у Кину због школе, а двоипогодишњи син Ђоле је у Власотинцу и игра се са српском децом.

- Само сам два пута био у Кини. Са девојчицама се видимо преко скајпа и њихова удаљеност ми једино ремети срећу јер ми много недостају прича Јин – Драган, коме у том тренутку лице поприма тужан израз.

Иначе, у његовој радњи продаје се све што је потребно једном домаћинству и нема, вели, тог артикла којег није у стању да набави, па макар му то одузело и неколико дана потраге по интернету.