Ко све у Србији има полицијско обезбеђење

У МУП-у кажу да је у последњих неколико година знатно повећан број оних који су тражили заштиту државних служби безбедности.

– За сваки од тих захтева ради се безбедносна процена, којом се одређује да ли је некоме заиста потребно, какво и који степен обезбеђења. Понекад се чини да је много лакше дати некоме обезбеђење, него га после укинути, јер таква одлука повлачи велику одговорност. Због тога је рецимо у развијеним европским државама са стабилнијим системима знатно мањи број особа под заштитом безбедносних служби него што је то случај код нас – наводи наш саговорник.

Златко Николић, виши научни сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања каже да у односу на број становника, Србија има превише штићених особа.

– Мислим да је главни разлог томе, што је то постало својеврсна мода. Знам да су неки измишљали претње, не би их именовао, јер свој значај у друштву мере по томе што ће бити виђени са припадницима обезбеђења. У појединим случајевима се пребрзо и олако закључивало о нечијој угрожености. За многе знам да уопште нису имали потребе за заштитом. Ако се плаше нека плате сами приватно обезбеђење – сматра Николић.

Наш саговорник није хтео да износи имена, али је рекао да мисли на појединце из редова судија и тужилаца, али и на одређене политичаре и државне секретаре.

Према Уредби владе о одређивању послова безбедносне заштите одређених особа и објеката, право на обезбеђење имају председник Србије, премијер, председник Народне скупштине, министар унутрашњих послова, министар одбране, министар спољних послова, начелник Генералштаба Војске Србије, директори полиције, БИА, ВБА и Војнообавештајне агенције. Они имају право на обезбеђење и најмање шест месеци након престанка функције.

Поред њих право на заштиту служби безбедности имају страни државници, носиоци највиших државних функција током службених посета нашој земљи, као и носиоци највиших правосудних функција и други државни функционери у Србији, у зависности од процене угрожености, а по препоруци Бироа за координацију рада служби безбедности.

Томислава Николића, председника Србије и чланове његове најуже породице штити полиција, a Војска Србије и други органи у складу с потребама. Јединица Војске Србије „Кобре” брине се о безбедности Александра Вучића, првог потпредседника владе и министра одбране. Ивицу Дачића, премијера и министра унутрашњих послова чува посебно одељење полиције.

Полицијско обезбеђење имају скоро сви лидери парламентарних странака, осим Драгана Марковића, првог човека Јединствене Србије и Војислава Коштунице, лидера Демократске странке Србије, који има обезбеђење по месту становања. Коштуница на сопствени захтев нема целодневно обезбеђење. Полицијско обезбеђење има и Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије, као и Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове.

Обезбеђење државних безбедносних служби има више од 20 судија и тужилаца, као и поједини новинари и спортисти.

Поред личности, државне службе безбедности задужене су за чување Народне скупштине, Генералног секретаријата председника Србије, зграде владе, министарстава и других објеката које користе штићене личности.

Сутра: Како функционише систем заштите личности