Лужанин: Промене на свим нивоима високог образовања

Почетком следеће године треба да почне јавна расправа о предложеним новинама на свим нивоима образовања, које треба да поправе и унапреде квалитет високог образовања, а иначе су зацртане у Акционом плану за спровођење Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године.

Тако једна од акција, којом радне групе за израду закона треба да се позабаве, предвиђа већу доступност високог образовања, начин уласка у високо образовање.

"Сва истраживања су показала да доступност високог образовања није добра, јер има категорија ученика са већим могућностима да упишу факултет јер се на пример припреме за пријемни организују на факултету, па је неким ђацима то доступније И ближе, док други морају да путују", рекла је Танјугу државни секретар Министарства просвете Зорана Лужанин.

Такође, када полажу пријемни, кандидати морају да иду на више места, а често се пријемни и преклапају, па се поставља питање колико је наше високо образовање доступно, за разлику од средње школе, рекла је она.

Закон, како каже, треба да одговори на који начин треба да променимо улаз у високо образовање, да ли све остаје исто, а Стратегија каже да то није добро, или наћи ново другачије решење.

Други проблем у нашем систему је тај што се дешава да студент због 0,1 бода или разлике у просечној оцени изгуби све, односно крене као буџетски студент и потом због мале разлике у просеку изгуби смештај у дому, исхрану у мензи…

Закон треба да се позабави и тиме, на који начин направити већу праведност, да студент има право на неку врсту суфинансирања, да држава партиципира у школарини. На тај начин неко плаћати само десет одсто, а неко 90 одсто школарине. Чувена позиција "испод црте" више неће "бити или не бити", толико судбоносна за наставак студија.

Лужанин истиче и да ће држава једног тренутка морати да каже који су то студијски програми који су јој неопходни.

Такође, да бисмо целу државу "подигли", треба нам јако образовање наставника, односно ти студијски програми морају у будућности да буду препознати.

Морамо да поставимо такве циљеве да добри ученици желе да постану наставници, професори у школама, рекла је Лужанин и истакла да је Стратегија нагласила два поља, природно-математичко и техничко-технолошко, у која треба више да се улаже, што је зацртано и у документу Европа 2020.

Једна од дилема је и да ли треба задржати асистенте или предвидети да они који су одлични на мастер студијама, могу држато наставу на првој години, јер се, додаје Лужанин, показало да је вршњачко учење добро.

Такође, радна група за акредитацију и квалитет студија, треба да размотри идеју да се пређе на професионалну агенцију, уместо садашње Комисије за акредитацију и проверу квалитета, по угледу на готово све земље Европе.

Формирано је неколико радних група за израду новог закона - за финансирање, за квалитет и акредитацију, за људске ресурсе и за организацију и управљање на универзитетима.

У свакој је до 20 релевантних чланова. Ту је и пета група, чији посао је студентско организовање и група о научноистраживачком раду.

Закон треба да ступи на снагу 1. октобра наредне године, а када је у питану финансирање факултета и сопствена средства тих установа, Лужанин указује да ће и о томе да се разговора.

"Међутим, важно је да коначно имамо податке и да се стварно види ко колико ради, колико зарађује, где су амфитеатри хладни јер нема пара за грејањае, где су плате веће него што очекујемо", истакла је она и навела да измене иду ка томе да имамо још квалитетније високо образовање а не да би неко нешто изгубио.

У Акционом плану, који је доступан на сајту Министарства просвете, предвиђене су следеће акције које треба да буду имплементиране у новом закону: Развој система уписа на основне студије на основу положене матуре, Увођење алтернативних путева уласка у високо образовање, Увођење студија уз рад ("парт тиме" студије), Осигурање доступности на сва три нивоа студија студентима из осетљивих група, Развој програма за повећање обухвата у приоритетним областима, Јачање јавне одговорности високошколских установа за квалитет високог образовања.

Ту су и друге акције: Унапређење система осигурања квалитета - формирање националне акредитационе агенције, Усклађивање броја наставника по областима, Усаглашавање исхода учења и оптерећења студената, Осавремењивање студијских програма у складу са потребама тржишта рада и степеном достигнутог научног и технолошког развоја у свету, Увођење рангирања студијских програма, Развој студијских програма за иницијално образовања наставника, Развој програма образовања наставника, укључујући и помоћне наставнике, инструкторе, водитеље, тренере, за образовање одраслих и друго.