Реакција Педагошког друштва информатичара из Ниша

У саопштењу се наводе аргументоване чињенице којим се између осталог поткрепљује нужност да се информатика и рачунарство уведе као редован предмет у основно образовање и да ће се изводити у кабинетима које је МПНТР са МТТТ Републике Србије опремило неопходном опремом за извођење наставе.

Председнику синдиката УСПРС, Јасни Јанковић
Поштована,

Обраћамо Вам се поводом емитовања емисије „Просвета има реч 18“ од 23.06.2016. године на TV KCN, у жељи да Вам као стуковно удружење, које постоји већ 9 година и бави се и питањима статуса Информатике, дамо одговоре на питања која сте покушали да добијете од свог саговорника и као што сте рекли Вашег друга, господина Стевановић Дејана, дипл. инжењера машинства, мастер за образовне политике и наставника ТИО.

Како многи од нас раде и у основној и у средњој стручној школи или гимназији, сматрамо да смо компетентни да изнесемо следеће:

1. Потенцира се проблем опремљености кабинета као велики проблем у реализацији обавезног предмета. 

Зашто? Министарство просвете је 2011.године у све основне школе увело изузетно опремљене дигиталне кабинете. Надам се да имате у виду да су кабинети у основним школама подједнако опремљени као у средњим (негде чак и боље), да деца имају одличне услове за рад (1 ученик-1 радна станица), а наставници Информатике су изузетно мотивисани да кабинети буду исправни, јер тако обезбеђују квалитетнији и лакши рад и себи и деци. При томе имамо велику помоћ овлашћених сервисера, који су до 2014. године бесплатно сервисирали рачунарску опрему, а сада то чине уз малу годишњу надокнаду и често бесплатно, путем телефонских инструкција. 

2. Пласира се чињеница да нисмо компетентни да прихватимо нов изазов, јер смо сви изашли са факултета пре 10,15,20...година. 

Зашто? Да ли заборављате да смо сви од 2004.године обавезни и Законом, а још више за потребе струке, да се стручно усавршавамо на семинарима. И да то и чинимо, не као пуки слушаоци, већ активним присуством, решавањем конкретних задатака, тестова, писањем пројеката на разним домаћим и међународним семинарима. И да као морална и одговорна техничка лица и сами пратимо све новине везане за предмет и струку и да смо у потпуности спремни да одговоримо на све изазове. Уосталом, већина нас ради и у средњој школи. Да ли је могуће да можемо да одговоримо захтевима струке у средњој, али не и у основној школи?

3. Слажете се да је неопходно да се Информатика уведе као обавезан предмет, али се питате зашто одједном, зашто преко ноћи, зашто радна група, а не представници Министарства. 

Зашто? И много раније, а активно од 2007.године, струковна удружења увиђају суштину проблема у стварању информатичке писмености и раде на буђењу свести свих структура. И као резултат дугогодишњег рада, долази овакав предлог, не преко ноћи, ни тајно, већ врло транспаренто преко Јавног позива, укључујући тако директне извршиоце-наставнике. Врло често се жалимо да нам „капу кроје“ они који нису ни ушли у учионице, а сада када нам је понуђено да је сами скројимо питате се зашто је не кроји неко други?!

4. Правите паралелу са штрајком који је трајао 5 месеци и где су људи излазили на улице и где готово ништа није испоштовано од стране Министарства, а ми ћемо сада за 3 недеље да добијемо готово решење везано за статус Информатике. 

Зашто ово поређење? Ми, као информатички писмени кадар, нећемо да излазимо на улице, већ ћемо аргументованим расправама, па и састанцима уз коришћење савремених технологија, да дамо одличан пример у ефикасности и реализацији идеје која не траје 3 недеље већ много, много дуже, и није „одједном“. Дугогодишње неусвајање ове идеје и доводи до неодговарајућег прага знања из Информационих технологија у основним школама, што се преноси на средње школе и факултете, а онда и до овако спорог и безначајног напретка наше привреде и целокупног друштва. Да ли Вам нешто говори чињеница да су иницијативу да Информатика буде редован предмет подржала струковна удружења, као што су Друштво за информатику Србије, ЈИСА, Друштво математичара Србије, удружења за ИКТ при привредним коморама Србије, Београда и Регионалној привредној комори Ниш, Удружење еРазвој, Електронски факултет Ниш, Природно-математички факултет Ниш, ЕТШ “Михајло Пупин“ Нови Сад, Средња школа за економију, право и администрацију, Форум напредних технологија Ниш, ОМЦ Катедра Нови Сад, Центар Абакус Београд, Центар за едукацију иТиме Београд, Организатори међународног такмичења “Дабар“, Удружење професора информатике Србије, Факта-Едука Нови Сад, Служба за одржавање и информатичко-комуникационе технологије Града Ниша, Logik пословна решења Ниш, PePsiLand Нови Сад, DOJE Кула, ВЕТ форум, Linux центар, Ubuntu заједница Србије, Академија учи слободно Ниш, Координатор огледа за образовни профил Електротехничар информационо-комуникационих технологија и многи други.

5. Бринете како ће, због промена, да се усклади распоред и како ће наставници Информатике да поднесу корелацију међу предметима. 

Зашто бринете? И до сада, у већини школа, распоред праве наставници Информатике, помоћу савремених програма. И не само то, сви послови који су везани за рачунаре и било какву обраду или дешавања у школи, се завршавају захваљујући информатичарима. Почев од израде разних образаца, преко приредби, такмичења, па до е-Ценус-а, разних тендера, одржавања сајта школе, уписа у 1. разред средњих школа... Тако да ми одавно имамо корелацију са свим предметима и свим службама у школи, али би увођење Информатике као обавезног предмета дало додатну мотивацију за рад и донекле исправило дугогодишњу неправду, да и поред оволиког ангажовања сваког септембра стрепимо за норму.

6. Без икаквих аргумената, износите тврдњу да ће 800-1000 људи остати без посла и да је због тога дошло до напуштања људи из радне групе. 

Зашто би? И одакле Вам толики број? Ако је неко угрожен то су наставници Информатике и та цифра се и односи на нас. Ми бисмо променом статуса предмета Информатика коначно решили питање технолошких вишкова информатичара, насталих увођењем дела Информатике у предмет ТИО 2007.године, без икакве Јавне расправе, а камоли формирањем радне групе и ових „великих врата“ које помињете (зар су та „мала врата“ била боље решење). Досадашња норма наставницима ТИО остала би непромењена, само поједини наставници са шестим степеном не би више могли да предају Информатику, већ би те часове заменили часовима у својим струкама. Не враћамо ли се тиме на Ваше бојазни о квалитету наставе из тачке 2, о праћењу савремених технологија и ономе што кроз предмет Информатика треба да пружимо ученицима? До сада је наставу Информатике могао да предаје готово свако ко је завршио било који факултет или вишу школу. Да ли сматрате да без образованог и адекватног наставног кадра може да постоји квалитетно и адекватно Информатичко образовање наше деце? 

7. Поредите нашу земљу са земљама у свету па кажете да су свуда одељења од 15-18 ученика, а не преко 30, као код нас и да ће синдикат наставити да се бори како би подигао квалитет наставе. 

И у праву сте. То су питања којима синдикат треба да се бави, квалитетом наставе, условима рада у школама и многим горућим и нерешеним социјалним проблемима у просвети. Збуњује изјава господина Стевановића, да ми променом статуса Информатике „само испуњавамо агенду ММФ-а, неких Министарстава и појединих лобија у Србији“ као и изјава да је „у свету креирања политике status quo решење понекад добро и да у овом случају све треба да остане status quo“. Јер као прво, ми нисмо у свету политике, већ просвете и оставимо да се агендама баве политичари, а као друго, да се људски род, кроз своју историју, одрицао напретка и остајао на status quo још увек бисмо јели сирово месо и спавали по пећинама, ову поруку послату електронском поштом Ви сада не бисте могли да читате а „Просвета има реч“ не би могла да дође до броја 18.

Очигледно је да постоји Ваша добра намера и забринутост за исход увођења Информатике као редовног предмета у основне школе, али смо мишљења да, ипак, немате довољно „информација о Информатици“. Ово је покушај да информације о Информатици, које нисте имали, добијете директно од информатичара. 

Са радошћу очекујемо нашу даљу сарадњу.
Чланови удружења ПДИС, Ниш
У Нишу, 26.06.2016.године