Reakcija Pedagoškog društva informatičara iz Niša

U saopštenju se navode argumentovane činjenice kojim se između ostalog potkrepljuje nužnost da se informatika i računarstvo uvede kao redovan predmet u osnovno obrazovanje i da će se izvoditi u kabinetima koje je MPNTR sa MTTT Republike Srbije opremilo neophodnom opremom za izvođenje nastave.

Predsedniku sindikata USPRS, Jasni Janković
Poštovana,

Obraćamo Vam se povodom emitovanja emisije „Prosveta ima reč 18“ od 23.06.2016. godine na TV KCN, u želji da Vam kao stukovno udruženje, koje postoji već 9 godina i bavi se i pitanjima statusa Informatike, damo odgovore na pitanja koja ste pokušali da dobijete od svog sagovornika i kao što ste rekli Vašeg druga, gospodina Stevanović Dejana, dipl. inženjera mašinstva, master za obrazovne politike i nastavnika TIO.

Kako mnogi od nas rade i u osnovnoj i u srednjoj stručnoj školi ili gimnaziji, smatramo da smo kompetentni da iznesemo sledeće:

1. Potencira se problem opremljenosti kabineta kao veliki problem u realizaciji obaveznog predmeta. 

Zašto? Ministarstvo prosvete je 2011.godine u sve osnovne škole uvelo izuzetno opremljene digitalne kabinete. Nadam se da imate u vidu da su kabineti u osnovnim školama podjednako opremljeni kao u srednjim (negde čak i bolje), da deca imaju odlične uslove za rad (1 učenik-1 radna stanica), a nastavnici Informatike su izuzetno motivisani da kabineti budu ispravni, jer tako obezbeđuju kvalitetniji i lakši rad i sebi i deci. Pri tome imamo veliku pomoć ovlašćenih servisera, koji su do 2014. godine besplatno servisirali računarsku opremu, a sada to čine uz malu godišnju nadoknadu i često besplatno, putem telefonskih instrukcija. 

2. Plasira se činjenica da nismo kompetentni da prihvatimo nov izazov, jer smo svi izašli sa fakulteta pre 10,15,20...godina. 

Zašto? Da li zaboravljate da smo svi od 2004.godine obavezni i Zakonom, a još više za potrebe struke, da se stručno usavršavamo na seminarima. I da to i činimo, ne kao puki slušaoci, već aktivnim prisustvom, rešavanjem konkretnih zadataka, testova, pisanjem projekata na raznim domaćim i međunarodnim seminarima. I da kao moralna i odgovorna tehnička lica i sami pratimo sve novine vezane za predmet i struku i da smo u potpunosti spremni da odgovorimo na sve izazove. Uostalom, većina nas radi i u srednjoj školi. Da li je moguće da možemo da odgovorimo zahtevima struke u srednjoj, ali ne i u osnovnoj školi?

3. Slažete se da je neophodno da se Informatika uvede kao obavezan predmet, ali se pitate zašto odjednom, zašto preko noći, zašto radna grupa, a ne predstavnici Ministarstva. 

Zašto? I mnogo ranije, a aktivno od 2007.godine, strukovna udruženja uviđaju suštinu problema u stvaranju informatičke pismenosti i rade na buđenju svesti svih struktura. I kao rezultat dugogodišnjeg rada, dolazi ovakav predlog, ne preko noći, ni tajno, već vrlo transparento preko Javnog poziva, uključujući tako direktne izvršioce-nastavnike. Vrlo često se žalimo da nam „kapu kroje“ oni koji nisu ni ušli u učionice, a sada kada nam je ponuđeno da je sami skrojimo pitate se zašto je ne kroji neko drugi?!

4. Pravite paralelu sa štrajkom koji je trajao 5 meseci i gde su ljudi izlazili na ulice i gde gotovo ništa nije ispoštovano od strane Ministarstva, a mi ćemo sada za 3 nedelje da dobijemo gotovo rešenje vezano za status Informatike. 

Zašto ovo poređenje? Mi, kao informatički pismeni kadar, nećemo da izlazimo na ulice, već ćemo argumentovanim raspravama, pa i sastancima uz korišćenje savremenih tehnologija, da damo odličan primer u efikasnosti i realizaciji ideje koja ne traje 3 nedelje već mnogo, mnogo duže, i nije „odjednom“. Dugogodišnje neusvajanje ove ideje i dovodi do neodgovarajućeg praga znanja iz Informacionih tehnologija u osnovnim školama, što se prenosi na srednje škole i fakultete, a onda i do ovako sporog i beznačajnog napretka naše privrede i celokupnog društva. Da li Vam nešto govori činjenica da su inicijativu da Informatika bude redovan predmet podržala strukovna udruženja, kao što su Društvo za informatiku Srbije, JISA, Društvo matematičara Srbije, udruženja za IKT pri privrednim komorama Srbije, Beograda i Regionalnoj privrednoj komori Niš, Udruženje eRazvoj, Elektronski fakultet Niš, Prirodno-matematički fakultet Niš, ETŠ “Mihajlo Pupin“ Novi Sad, Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju, Forum naprednih tehnologija Niš, OMC Katedra Novi Sad, Centar Abakus Beograd, Centar za edukaciju iTime Beograd, Organizatori međunarodnog takmičenja “Dabar“, Udruženje profesora informatike Srbije, Fakta-Eduka Novi Sad, Služba za održavanje i informatičko-komunikacione tehnologije Grada Niša, Logik poslovna rešenja Niš, PePsiLand Novi Sad, DOJE Kula, VET forum, Linux centar, Ubuntu zajednica Srbije, Akademija uči slobodno Niš, Koordinator ogleda za obrazovni profil Elektrotehničar informaciono-komunikacionih tehnologija i mnogi drugi.

5. Brinete kako će, zbog promena, da se uskladi raspored i kako će nastavnici Informatike da podnesu korelaciju među predmetima. 

Zašto brinete? I do sada, u većini škola, raspored prave nastavnici Informatike, pomoću savremenih programa. I ne samo to, svi poslovi koji su vezani za računare i bilo kakvu obradu ili dešavanja u školi, se završavaju zahvaljujući informatičarima. Počev od izrade raznih obrazaca, preko priredbi, takmičenja, pa do e-Cenus-a, raznih tendera, održavanja sajta škole, upisa u 1. razred srednjih škola... Tako da mi odavno imamo korelaciju sa svim predmetima i svim službama u školi, ali bi uvođenje Informatike kao obaveznog predmeta dalo dodatnu motivaciju za rad i donekle ispravilo dugogodišnju nepravdu, da i pored ovolikog angažovanja svakog septembra strepimo za normu.

6. Bez ikakvih argumenata, iznosite tvrdnju da će 800-1000 ljudi ostati bez posla i da je zbog toga došlo do napuštanja ljudi iz radne grupe. 

Zašto bi? I odakle Vam toliki broj? Ako je neko ugrožen to su nastavnici Informatike i ta cifra se i odnosi na nas. Mi bismo promenom statusa predmeta Informatika konačno rešili pitanje tehnoloških viškova informatičara, nastalih uvođenjem dela Informatike u predmet TIO 2007.godine, bez ikakve Javne rasprave, a kamoli formiranjem radne grupe i ovih „velikih vrata“ koje pominjete (zar su ta „mala vrata“ bila bolje rešenje). Dosadašnja norma nastavnicima TIO ostala bi nepromenjena, samo pojedini nastavnici sa šestim stepenom ne bi više mogli da predaju Informatiku, već bi te časove zamenili časovima u svojim strukama. Ne vraćamo li se time na Vaše bojazni o kvalitetu nastave iz tačke 2, o praćenju savremenih tehnologija i onome što kroz predmet Informatika treba da pružimo učenicima? Do sada je nastavu Informatike mogao da predaje gotovo svako ko je završio bilo koji fakultet ili višu školu. Da li smatrate da bez obrazovanog i adekvatnog nastavnog kadra može da postoji kvalitetno i adekvatno Informatičko obrazovanje naše dece? 

7. Poredite našu zemlju sa zemljama u svetu pa kažete da su svuda odeljenja od 15-18 učenika, a ne preko 30, kao kod nas i da će sindikat nastaviti da se bori kako bi podigao kvalitet nastave. 

I u pravu ste. To su pitanja kojima sindikat treba da se bavi, kvalitetom nastave, uslovima rada u školama i mnogim gorućim i nerešenim socijalnim problemima u prosveti. Zbunjuje izjava gospodina Stevanovića, da mi promenom statusa Informatike „samo ispunjavamo agendu MMF-a, nekih Ministarstava i pojedinih lobija u Srbiji“ kao i izjava da je „u svetu kreiranja politike status quo rešenje ponekad dobro i da u ovom slučaju sve treba da ostane status quo“. Jer kao prvo, mi nismo u svetu politike, već prosvete i ostavimo da se agendama bave političari, a kao drugo, da se ljudski rod, kroz svoju istoriju, odricao napretka i ostajao na status quo još uvek bismo jeli sirovo meso i spavali po pećinama, ovu poruku poslatu elektronskom poštom Vi sada ne biste mogli da čitate a „Prosveta ima reč“ ne bi mogla da dođe do broja 18.

Očigledno je da postoji Vaša dobra namera i zabrinutost za ishod uvođenja Informatike kao redovnog predmeta u osnovne škole, ali smo mišljenja da, ipak, nemate dovoljno „informacija o Informatici“. Ovo je pokušaj da informacije o Informatici, koje niste imali, dobijete direktno od informatičara. 

Sa radošću očekujemo našu dalju saradnju.
Članovi udruženja PDIS, Niš
U Nišu, 26.06.2016.godine