Миграције у Србији: Сви хрле у престоницу, Београђани у иностранство

У четири региона Србије, Шумадији, западној Србији, али и јужној и источној Србији, миграциони салдо у последње четири године је негативан. Нешто боља ситуација је у Војводини и на подручју Београда, а само прошле године пребивалиште на територији целе земље промениле су 122.193 особе, а највише их се доселило у престоницу.

Према подацима Републичког завода за статистику, у региону Шумадије и западне Србије забележен је негативан миграциони салдо који просечно годишње износи око 4. 000 становника, док је с подручја јужне и источне Србије у истом периоду, од 2014. до 2018. просечно годишње мигрирало 3.000 становника.

У поменутом периоду само регион Београда остварио је позитиван миграциони салдо са 7. 000 особа у просеку годишње.

У Воводини су, на пример, у последњих пет година забележене и позитивне и негативне вредности, па је тако највећа позитивна вредност миграционог салда забележена 2017., када је износила 670 особа, а највећа негативна је била 2014. - 419 становника.

Прошле године су, према истим подацима, пребивалиште на целој територији Србије промениле 122.193 особе, чија просечна старост износи 34,2 године.

У том периоду највише грађана се селило из једне у другу општину/град унутар исте области (39,1 одсто), а најмање из једног у друго насеље у оквиру исте општине/града (23,6 одсто).

Од укупно 25 области у Србији, највећи број миграторних кретања остварен је на територији Београдске области, где 41,8 одсто чине досељени, а 36 одсто они који су се одселили.

Београдска, Јужнобачка, Севернобачка и Нишавска област су оствариле позитиван миграциони салдо, док је у 21 области миграциони салдо негативан.

Посматрано на нивоу општина/градова, тек у 41 општини/граду је у 2018. години позитиван миграциони салдо, док је у осталих 128 општина/градова негативан.

Што се тиче економске активности, 58 одсто оних који су мигрирали су издржавана лица, 34 одсто активна, док је удео оних који имају приходе свега осам одсто.