Млади лекари у Нишу склапају каблове за 25.000 динара

Због тога да млади лекари из Ниша склапају каблове за 25.000 динара, објашњава у Новом дану Младен Јовановић, председника УО Националне коалиције за децентрализацију.

Просечна плата у Србији у јуну месецу је износила око 46.500 динара, док је у Нишу тај просек нижи за 10 одсто и просечна плата је 42.000. Јовановић каже да овај просек не одражава право стање ствари јер статискика не узима у обзир плате у полицији и војсци које су испод просека. Такође, у просек не улазе ни неисплаћене зараде као ни плате испод минималца, о којима послодавци не достављају податке. Због тога слика о просечним зарадама у Србији не осликава право стање ствари, каже Јовановић.

За субвенционисање нових радних места држава годинама издваја средства, али је на неразвијени и сиромашни југ Србије отишло тек 3,6 одсто тог новца, односно 5,9 милиона евра, док је 75 одсто укупних страних инвестиција завршило у Београду у Новом Саду.

Јовановић истиче да се долази до "интересантне ситуације" када се се незапосленост младих погледа у светлу страних инвестиција.

"Млади тешко долазе до посла. Висококвалификовани са јаким дипломама, лекари, психолози, социолози, економисти... спајају каблове, плету чарапе и раде за 25 хиљада динара. И морају да буду задовољни јер је алтернатива нула", рекао је Јовановић.

Он додаје да нико никада није урадио озбиљну процену субвенција и учинка тих инвестиција.

"Лекари не треба да склапају каблове, већ да лече људе и доприносе овој заједници", напомиње гост Новог дана.

У Ниш је стигло неколико већих инвестиција, а у новоотвореним фабрикама раде људи не смо из града већ и из околних места.

"Неке имају доста добре услове рада и квалитетан однос према радницима, док смо за друге чули и да није тако. Држава је доста мало урадила да заштити раднике. Држава се понаша као најнемилосрднији капиталиста. Од наших синдиката се највише плаше фармерске животиње, а не послодавци", каже Јовановић.

Бела Паланка је једна од најнеразвијиенијих општина у Србији, а од надлежних се могло чути да за њен развој нема капацитета. Јовнаовић објашњава да је та општина до 2008. године имала највише доктора наука по глави становника, што према његовом мишљењу значи да је капацитет у људима.

"Рећи људима да нема капацитета је увреда. Разлика је какво им образовање дајемо, какве прилике имају, какву културу им дајемо", истиче Јовановић.