Мрамор: И даље подстанари

После дугих осам година подстанарског живота Мирослав је почео да губи наду да ће од града и државе добити нову кућу на другој локацији, какве је 2006. добило десет његових суседа из Мрамора. Власти су се смењивале од тада, свака је давала нова обећања, а он је и даље подстанар.

"У задњих годину, годину и по имали смо чврста обећања са неким роковима да ће то бити најкасније до маја ове године. Прошао је и тај рок и што је најгоре ништа се и не помиње", каже Мирослав Павловић.

Судбину Павловића дели још 15 породица. Њима град месечно плаћа по 13.000 динара за кирију, али то није оно што желе.

"Да идем у овим годинама код газде, то не могу. Седим ту и надам се, градоначелник је дао реч", каже Радмила Милутиновић.

"Надао сам се да ћу деци да оставим нешто, али изгледа да овде нема политичке воље", каже Спасе Конески.

Воље има, кажу надлежни, само се чека одговор републике на иницијативу града о заједничкој куповини солидарних станова за ове породице, који ће бити изграђени до краја године. За ту намену град је издвојио 15 милиона динара.

"Ако република не учествује у финансирању ових стамбених јединица постоји даља опција да се урбанизоване парцеле у Новом селу и Паси Пољани дају и да се решава опет преко монтажних кућа", каже Светозар Алексов, градски већник.

Санирање клизишта, за сада, није опција.

Грађевински стручњаци разматрали су могућност санирања клизишта, али то би била изузетно скупа инвестиција, јер клизиште захвата широк потез. Сем тога, то не би решило проблем исељених продица, јер свакако немају где да се врате.

Зато су 2013. месец и по дана под шаторима протестовали испред Градске куће и протест прекинули после још једног чврстог обећања.

Јелена Мариновић