Немачка: Србија трећа по броју захтева за азил

Србија се по броју поднетих захтева за азил у Немачкој у јуну месецу нашла на трећем месту месту иза Сирије и Албаније, саопштило је данас немачко Министарство унутрашњих послова податке Савезне службе за миграције и избеглице.

Грађани Србије су у јуну поднели 2.240 захтева, што је више него у мају ове године када су поднели 1.990 захтева, показују подаци, према којима се Србија, међутим, у првој половини ове године са 13.822 захтева, налази на четвртом месту, иза Сирије, Косова и Албаније.

У првој половини ове године је у Немачкој 179.037 особа поднело захтев за азил (159.927 по први пут и 19.110 поновљено), што је за 132,2 одсто више него у истом периоду лане.

Када је реч о земљама из којих је у првој половини ове године стигло највише захтева за азил, статистика каже да су то Сирија, Косово, Албанија, Србија, Ирак, Авганистан, Македонија, Босна, Еритреја и Нигерија.

Немачки министар унутрашњих послова Томас де Мезијер је поводом таласа избеглица рекао да је важно разграничити коме је потребна заиста помоћ и оних који ни под једним условом немају могућност да дођу у обзир да у Немачој добију право на останак.

"...они, којима је признато право на заштиту, требало би убудуће да буду брже и боље интегрисани, а са друге стране они, који имају обавезу да напусте земљу и немају никакву перспективу за останак, требало да би да се у будуће њихов боравак у Немачкој консеквентније и делотворније оконча...", рекао је Де Мезијер данас, поводом представљања овог извештаја о азилантима.

Када је реч о грађанима Косова, они су почетком ове године, у једној лавини азиланата која је долазила организовано у Немачку, изазвали велике политичке дискусије.

Србија је, међутим, лане у Немачкој проглашена сигурном земљом, односно, земљом сигурног порекла, што значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити.

Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношењем захтева за азил.

Азиланти са Балкана, углавном лажни, тема су политичких дискусија у Немачкој.

Министар финансија Баварске Маркус Зедер из Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) заложио се пре неколико дана за укидање такозваног "џепарца" за избеглице који износи 140 евра месечно током трајања процеса добијања азилантског статуса и рекао да је тај новац за многе људе са Балкана мотивација да дођу у Немачку.

"То је толико пуно као једна месечна зарада у Србији или на Косову. За многе људе са Балкана то је мотивација да дођу код нас", рекао је Зедер и упозорио да актуелни талас избеглице у Баварској мора бити смањен.