„Олуја“ 31 годину касније: Сведочења о егзодусу, страдању и сећању које не бледи

Уочи обележавања 31. годишњице војне операције „Олуја“, у емисији „У средишту пажње“ Првог програма Радио Београда о догађајима из августа 1995. године говорили су директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац и драматург и књижевник Наташа Дракулић.

Они су се осврнули на историјски положај Срба у Хрватској, околности које су претходиле распаду Југославије, настанак и нестанак Републике Српске Крајине, као и на лична искуства током ратних дешавања.

Штрбац је подсетио да су Срби у Крајини вековима живели на тим просторима, а да су политичке промене почетком деведесетих година довеле до раста тензија и оружаних сукоба. Говорећи о функционисању Републике Српске Крајине, навео је да је 1993. године на њеној територији пописано око 430.000 становника, док је одбрана, како је рекао, почивала пре свега на локалном становништву.

Наташа Дракулић присетила се детињства обележеног почетком рата, страха и неизвесности, истичући да су многе породице тек тада постале свесне тежине историјских околности и трагичних искустава претходних генерација.

Посебан део разговора био је посвећен операцији „Олуја“, која је почела 4. августа 1995. године. Штрбац је говорио о догађајима који су претходили војној акцији и почетку гранатирања, док је Дракулић описала тренутке када су становници, суочени са нападима и прекидом комуникација, доносили одлуку да напусте своје домове.

Саговорници су говорили и о избегличким колонама које су кренуле ка Србији, губитку вековних огњишта и последицама које су оставиле дубок траг у животима многих породица.

На крају емисије истакнут је значај очувања културе сећања. Штрбац је нагласио да је важно да се догађаји из прошлости документују и преносе будућим генерацијама, док је Дракулић указала на улогу књижевности и филма у чувању личних и колективних сећања.

Према речима саговорника, неговање културе памћења представља један од начина да се страдања и искуства из прошлости не забораве и да остану део историјског памћења народа.

Реакције у Хрватској

Реакције хрватске јавности на операцију „Олуја“ и више од три деценије касније остају подељене између доминантног државног наратива и критичких ставова дела цивилног друштва. За већину грађана и државних институција реч је о легитимној војно-полицијској акцији којом је окончан рат на хрватској територији и успостављен територијални интегритет државе.

Истовремено, део невладиних организација за људска права, активиста и појединих јавних личности указује на потребу да се, поред обележавања војне победе, ода пошта и српским цивилним жртвама, као и да се отвореније говори о злочинима почињеним током и након операције, страдању цивила и егзодусу српског становништва.

Тако се сваког августа у хрватској јавности поново отварају расправе о различитим тумачењима „Олује“, при чему доминира став да је реч о ослободилачкој акцији, док мањински гласови подсећају да трајно помирење подразумева признавање и достојанствено сећање на све жртве, без обзира на националност.