Париз: Пиксијева ћерка једва умакла терористима

Легенду српског фудбала вести из града у којем живи дочекале су у Кини, где још увек чека на добијање радне дозволе пре него што се са супругом поново врати у Француску. У тренуцима стравичне трагедије која се у неколико координисаних напада догађала на улицама Париза, Андреа Стојковић налазила се у другом арондисману, недалеко од места једне од експлозија.

– Супруга Снежана ме је пробудила уплакана. Деца су звала синоћ и тада сам питао само да ли су добро. Касније, када сам дошао себи, схватио сам какав је ужас у Паризу. Напади се нису догодили близу места где живимо, али је наша ћерка била врло близу места где се догодио напад. Она је била у ресторану у другом арондисману са две другарице. На сву срећу, успеле су да побегну на време. Нико није знао шта се дешава, али су људи били узнемирени. Само су брзо плаћали рачуне и почели да трче кућама. Марко и Ања су били недалеко од куће и брзо су се вратили – описао је породичну драму Стојковић у разговору за „Ало!“, и додао да су његови пријатељи у Француској шокирани:

– Француска ово не памти. Сви су у шоку. Улице Париза су пусте. Нико не излази јер је ванредно стање и ко зна колико ће то трајати. Неко помиње да би могло да потраје и до две недеље. Када неко побије око 200 људи за свега 10 или 15 минута, шта човек може да каже. Ударили су на обичног човека јер је то најболније.

Након трагедије која је погодила Париз Стојковић сматра да више не постоји слободно и безбедно место на свету.

– Више не постоје безбедна места на свету. Човек ће морати да се навикне на то и да се суочава са тим. Нисмо безбедни ни кад летимо, ни на путовањима, ма нигде. Ово није само напад на Француску, већ на човечанство и обичног човека. Питање је где ће терористи да ударе следеће.

Тренер Гвангжу Рич енд Форса планира повратак у Париз најкасније за седам дана.

– Чекам радну дозволу овде, то ће трајати још највише седам дана. После тога се враћам у Париз. Немам где другде. Или тамо или у Београд.

Били смо на Чолином концерту у Батаклану

Преко 100 људи усмрћено је у париском театру Батаклан, где су их терористи претходно држали као таоце. Стојковић се присећа да је пре неколико година на истом месту са породицом био на концерту Здравка Ћолића.

– Били смо у Батаклану пре неколико година. Здравко Чолић је држао концерт тамо. Не могу само да се сетим које године је то било.