Професор тражи распуштање "медијске комисије"

Допис прослеђен медијима, преносимо у целости...

Поштоване колегинице и колеге, уз захвалност на поверењу и више него коректној сарадњи, коју смо остварили у неколико покушаја да рад Стручне комисије за оцену пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша у 2016. години учинимо функционалним, желео бих да вам образложим због чега мислим да пројекат којег смо се прихватили није изводљив.

После консултација, превасходно са члановима Стручне комисије, предлагачем и колегама који су ме искуством и експертским знањем у својој области све време подржавали, закључујем да, за оцену пројектне документације, због чега смо и ангажовани, не постоје одговарајући услови. Стога, будући да уз свесрдну помоћ стручних сарадника Управе за културу града Ниша и велико залагање чланова Стручне комисије, нисмо успели да створимо модел који би гарантовао валидност поступка, предлажем да Стручну комисију расформирамо. Тиме бисмо, у потпуности сам уверен, створили могућност да, у јавној расправи, релевантни актери датог процеса сагледају нове, боље форме имплементације недовољно функционалних, односно недоречених позитивно-правних норми којима је предметна област дефинисана.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Реч је о проблему фундаменталне природе који није могућно решити: саставом комисије, ад хоц параметрима, присуством грађанског или неке друге врсте посматрача или бескрајно дугим седницама на којима је веома тешко ухватити нит многобројних предложених пројеката, од којих је добар део методски дисфункционалан. При томе се, практично од конституисања Стручне комисије, 7. 4. 2016. године, бавимо формулацијом параметара и формирањем критеријума без којих коректна оцена утемељености предложених пројеката није могућна.

Свакако да није безначајан ни амбијент створен у јавности, генерисан превасходно енормном свотом новца који је из буџета одвојен за суфинансирање медијских садржаја, а потом и елементарним неразумевањем концепта суфинансирања. Идеја је законодавца, ма колико је немушто изразио нормом, првенствено била стварање услова за медијски плуларизам, односно остваривање јавног интереса у области информисања, а никако финансирање медија у осиромашеном привредном окружењу. Најзад, закон било које врсте, па и медијски, има за циљ уређење дате области, а не стварање анимозитета или ефекта „грабежи“ међу медијским посленицима. Ипак, управо се то и догодило.

Напоменућу и то да смо још у поступку јавне расправе, као представници академске заједнице, јавно указивали на сва лоша решења и потенцијалне опасности које предложени Закон може проузроковати, док у новинарским удружењима, махом, последице нису на тај начин сагледаване. Наша се претпоставка у целости обистинила. Стога је и намера, базирана на научној методологији предметне области и ултимативној заштити јавног интереса, чиме се у овој регији једини професионално и посредством акредитованих програма бавимо, била да помогнемо у превазилажењу насталог проблема. Других мотива није, нити је могло бити, осим предупређења даље „демонтаже“ нишке медијске сцене. У Нишу је много тога „демонтирано“, и то о чему пишем не може бити најзначајнији проблем, но осиромашимо ли додатно и у домену информисања, изгубићемо и једно од последњих упоришта друштвеног развоја. Ипак, охрабрује и то што смо у пројектима налазили и мноштво озбиљних и веома елоквентних идеја посвећених аутора: о развоју и промоцији регије, образовању, афирмацији позитивних вредности, очувању културне баштине...

Предлози које сам, почев од прве, неуспеле конститутивне седнице Стручне комисије, 26. 3. 2016. године, званично упутио Управи за културу града Ниша и члановима Стручне комисије, а који би могли да предупреде или у потпуности елеминишу многобројне проблеме и недоумице са којима смо се суочили су:

1. заседања Стручне комисије, потребно је организовати пред камерама, односно пред публиком и камерама, чиме би могућност манипулације била значајно умањена, а што, као решење, једино одговара интенцији Законодавца, израженој формулацијом „јавност у раду Стручне комисије“;
2. истовремено, такође пред камерама и публиком, а у одговарајућем простору, организовати и презентацију пројеката, што би подразумевало да аутори представе и образложе пројектну замисао Стручној комисији и јавности;
3. посредством информационо-комуникационих технологија, омогућити потпуни увид јавности у сву пројектну документацију, без изузетка и временског ограничења;
4. прецизно формулисати ближе критеријуме за избор чланова Стручне комисије за оцену пројеката, превасходно у домену стручне компетентности, искуства и нивоа формалног образовања;
5. на увид јавности, пре конститутивне седнице, поднети податке о члановима Стручне комисије, а који се односе на број комисија у којима су до сада учествовали, као и о начину на који су те комисије вредновале предложене пројекте;
6. што прецизније формулисати релевантне пројектне параметре, чиме је могућно избећи уопштене, односно неодређене форме уобичајеног пројектног дискурса;
7. за телевизијске, односно филмске пројекте, између осталог, захтевати и класичан сценарио, а за сложеније филмске подухвате који изискују значајна финансијска и материјална средства, захтевати и класичну књигу снимања;
8. експлицитно формулисати деонтолошке принципе, како за израду, тако и за оцену пројеката;
9. јасно формулисати критеријуме за евалуацију пројектних активности и оформити базу података, као почетну одредницу рада сваке будуће стручне комисије (почетне критеријуме сам већ формулисао и упутио Управи за културу града Ниша);
10. формулисати прецизне критеријуме, а потом и организовати мониторинг буџетом суфинансираних медијских садржаја, као и ширег информативног контекста суфинансираног издавача медија;
11. уприличити одговарајући, прецизно дефинисан, методски инструментаријум, према којем ће бити организовано и обухватно истраживање гледаности, а посебно гледаности буџетом суфинансираних медијских садржаја;
12. организовати анкетирање циљне јавности, према унапред дефинисаним параметрима, а за оцену буџетом суфинансираних медијских садржаја и те податке функционализовати базом података.

Најзад, напоменуо бих и то да овај Захтев никако не треба прихватити као одбијање сарадње или незаинтересованост било које врсте. Напротив! Безрезервна подршка коју сам од Филозофског факултета, а нарочито Департмана за комуникологију и новинарство, тражио и добио за учешће у овом покушају, ван сваке је сумње експлицитна порука да смо у потпуности спремни за све што нишку медијску сцену може опоравити, ојачати, учинити функционалном и кадром да најмасовнију комуникацију што пре врати у токове друштвеног развоја.

С поштовањем,

Проф. др Владета Радовић
Департман за комуникологију и новинарство
Филозофског факултета Универзитета у Нишу