Рекли су ми да сам лудо храбар што хоћу да живим у Србији

- Упознали смо се преко интернета, она ми је причала о Србији и ја сам постао радознао, желео сам да све то видим и осетим. Мењао сам три лета док нисам слетео у Београд где ме је сачекала девојка и одвела у Ниш. Одмах сам кренуо у упознавање града, без обзира на то што нисам знао језик. То ми је постала свакодневна навика, пешачим три, четири километра, разговарам са људима, неки знају енглески, неки не знају али је битно да се разумемо – прича новопечени Нишлија.

Српска пљескавица боља јер је већа
Дејвиду се свиђа српска кухиња јер је пуна меса, али признаје да воли да сврати и у Мек Доналдс.
- Не правим разлику што се тичу укуса, али више волим српску пљескавицу јер је већа – искрен је Берлоуз.

Како каже, оно што га је одушевило је топлина и гостопримство којима су га обасуле Нишлије.

- Не само комшије већ и људи које не познајем су љубазни, предусретљиви, спремни да помогну. Све то ме је убедило да останем у Србији. У Америци сам стекао пензију, а у изгледу ми је посао у америчком пројекту „Нови Ниш“. Добио сам боравак у трајању од годину дана, после тога имам право на три, а онда се надам да ће ми бити одобрено да овде останем заувек. То је моја велика жеља – прича Берлоуз.

А, Берлоуз је доказ да срећа прати храбре где год они били.

- Док сам био у Америци имао сам успеха у играма на срећу. За годину дана, откако сам у Нишу добио сам петицу на лотоу, 10.000 у наградној игри „Фрикома“ и лет у иностранство који је поклањала „Идеа“ – каже срећни Тексашанин.

Д. К.Белами портал