Rekli su mi da sam ludo hrabar što hoću da živim u Srbiji

- Upoznali smo se preko interneta, ona mi je pričala o Srbiji i ja sam postao radoznao, želeo sam da sve to vidim i osetim. Menjao sam tri leta dok nisam sleteo u Beograd gde me je sačekala devojka i odvela u Niš. Odmah sam krenuo u upoznavanje grada, bez obzira na to što nisam znao jezik. To mi je postala svakodnevna navika, pešačim tri, četiri kilometra, razgovaram sa ljudima, neki znaju engleski, neki ne znaju ali je bitno da se razumemo – priča novopečeni Nišlija.

Srpska pljeskavica bolja jer je veća
Dejvidu se sviđa srpska kuhinja jer je puna mesa, ali priznaje da voli da svrati i u Mek Donalds.
- Ne pravim razliku što se tiču ukusa, ali više volim srpsku pljeskavicu jer je veća – iskren je Berlouz.

Kako kaže, ono što ga je oduševilo je toplina i gostoprimstvo kojima su ga obasule Nišlije.

- Ne samo komšije već i ljudi koje ne poznajem su ljubazni, predusretljivi, spremni da pomognu. Sve to me je ubedilo da ostanem u Srbiji. U Americi sam stekao penziju, a u izgledu mi je posao u američkom projektu „Novi Niš“. Dobio sam boravak u trajanju od godinu dana, posle toga imam pravo na tri, a onda se nadam da će mi biti odobreno da ovde ostanem zauvek. To je moja velika želja – priča Berlouz.

A, Berlouz je dokaz da sreća prati hrabre gde god oni bili.

- Dok sam bio u Americi imao sam uspeha u igrama na sreću. Za godinu dana, otkako sam u Nišu dobio sam peticu na lotou, 10.000 u nagradnoj igri „Frikoma“ i let u inostranstvo koji je poklanjala „Idea“ – kaže srećni Teksašanin.

D. K.Belami portal