Родитељи и јавност чекају Алексин закон

Једна од трагичних прича која је шокирала јавност је судбина четрнаестогодишњег Алексе Јанковића из Ниша који се убио пре четири године јер је у школи трпео константно физичко малтретирање. Зато родитељи и јавност траже доношење Алексиног закона.

Алексини родитељи никад се неће помирити с тим како је школски систем заказао и остао нем на вишемесечено малтретирање њиховог сина, које се на крају трагично завршило. Зато они данас траже доношење закона – да се спречи вршњачко насиље и позову на одговорност сви у том ланцу.

"Примамо свакодневно поруке забринутих родитеља који нам пишу своје случајеве из различитих школа у Србији. Алексин закон ће, по нашем мишљењу, очистити просвету од људи који не воле децу и који не желе да помогну деци која трпе вршњачко насиље", каже мајка Драгана Јанковић.

А трпе га многа деца. Све већи број случајева питање чини ургентном.

Пре две недеље у Ургентни центар примљен је 13-годишњи дечак којег су на путу ка школи претукла двојица старијих дечака. Исход – на телу бројне модрице, поломљена рука и тешке повреде главе, јер су му насилници скакли по глави. И то није био први пут да су га физички злостављали.

Нацрт такозваног Алексиног закона написала је професорка Правног факултета у Новом Саду. Није реч о посебном закону већ о изменама постојећих – о Заштитнику права детета и Закона о основама система образовања и васпитања.

"Предлаже се формирање посебног тела у свакој школи за спречавање насиља, суспензија или премештај ученика у другу школу без сагласности родитеља, новчане казне за родитеље од 5.000 до 100.000 динара за неодазивање на позив установе, већа одговорност директора и трајно одузимање лиценце за рад наставницима и васпитачима", наводи се у Нацрту.

Предлог да се у служби Заштитника права детета одреди особа задужена за вршњачко насиље, за наделжно министарство је више него прихватљив.

"Мађутим, ми још увек не знамо да ли ћемо га ставити као законску обавезу у оквиру закона да постоји или заменик дечјег омбудсмана или помоћник који би био задужен за вршњачко насиље и насиље у школама", истиче начелник за породицу и социјална питања Драган Вулевић.

Правници објашњавају да се и у оквиру постојећих закона вршњачко насиље може спречити и кажњавати.

"Проблем је примена закона у том погледу, и, друго, неке ствари више нису ни ствар закона. Неке ствари су у вези са атмосфером у школама, атмосфером у друштву уопште, односом породице према деци, односом школе према деци, и слично. То се често може решавати далеко боље и у садашњем нормативном оквиру", тврди професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић.

Истраживања показују да је готово свако друго дете на неки начин било злостављано од својих вршњака.