Пчелар из Алексинца одликован златном медаљом председника Републике

За изузетне заслуге у унапређењу пчеларства, др Родољуб Живадиновић (41) из Житковца код Алексинца, недавно је, поводом Дана државности Србије одликован златном медаљом. Лекар специјалиста епидемиологије и апитерапеут, први је пчелар у Србији који је примио овако велико признање. Он, пак, каже да га не доживљава као лично него као признање свим пчеларима члановима Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) чији је председник од 2008. године, најмлађи у историји ове организације.

Они који га познају тврде да је др Живадиновић живи доказ како се успешно преплићу посао и хоби, медицина са пчеларством и апитерапијом. Иако је, како кажу, добио многобројна светска, европска и српска признања за развој и унапређење пчеларства, немерљива је, заправо, његова деценијска, бескомпромисна борба за квалитет меда на српском тржишту. Било је, подсећају, и оних који су му због тога претили, имао је и полицијску заштиту, али се изборио. Његова упорност и систематичност важне су коцкице у мозаику данашње одличне позиције нашег меда у свету.

- Љубав према пчеларству “наследио” сам од деде Драгослава, али иако ме заинтересовало у детињству, пчеларењем сам самостално почео да се бавим од 19. године - прича др Живадиновић за “Новости”. - Као почетник, 1992. године, имао сам осам кошница, али се, с временом, са “пристизањем” новог знања, увећавао и број кошница. Данас у селу Моравцу близу Житковца имам 54 Фарарове кошнице на багремовој и ливадској паши.

Каже саговорник и да бављење пчеларством није случајан избор с обзиром на то да воли природу и логику.

- Пчеле су управо то, нераскидиви део природе, свет у коме је све логично, а један и један увек дају два. Нема недоумица! С друге стране, пчеле заиста захтевају да их добро разумете. Онима који знају биологију, то је много лакше, а мене је та природна наука увек занимала.

Да би неко постао добар пчелар, др Живадиновић поручује да је неопходно много предзнања и знања, али и непрекидног усавршавања. Учење, читање специјализованих и стручних књига и часописа, посећивање предавања и семинара и размењивање искуства, само су део сталних “активности” сваког доброг пчелара.

- Срећан сам што је свим активностима СПОС пчеларима омогућено да живе од свог рада. Наравно, није пчеларство златни рудник, не може се од њега обогатити, али са 120-150 кошница, уз много рада и стручног знања, може да се прибави просечна републичка зарада, што је данас за већину сан. С друге стране и даље ме брине што се на тржишту још може наћи “мед” који није видео ни пчеле ни кошницу, па се догађа да откупна цена багремовог меда буде 430 динара, а да се “исти” у продаји може купити за 300. Зато захтевамо да се посвети пажња контроли квалитета меда, да не буде да Немци једу српски мед, а Срби кукурузни сируп - каже саговорник Новости.

Природни лек

- Мед је данас готово једини производ природе који на трпезу долази у неизмењеном облику, онакав како су га пчеле припремиле, без адитива, конзерванса и хемије. Као лекар, такође, знам да су многобројна научна истраживања потврдила да мед јача имунитет, утиче на “сређивање” крвне слике, значајно снижава масноће у крви... У Швајцарској су доказали да роштиљско месо, пре печења премазано медом не ствара канцерогене материје које се стварају на местима где месо прегори - открива др Живадиновић.