„Срца су нам се кидала док смо децу одвајали од родитеља“

Најтеже нам је било док смо децу одвајали од родитеља, како би смо их евакуисали из полављеног Обреновца. Срца су нам се кидала, али деца су била приоритет, а по родитеље смо се враћали накнадно“, прича Никола Кумановић, директор предузећа „Јужна Морава два“ из Ниша. Он је са седморицом рибочувара из Ниша, Алексинца, Прокупља и Куршумлије, међу првима добровољно кренуо у потопљени Обреновац, одакле су чамцима, само и једном дану, спасли више од 600 људи.

„Кренули смо 17. маја ујутро чамцем кроз улице Обреновца, који је већим делом био под водом. Са свих страна допирали су позиви за помоћ. Људи су били по крововима кућа, терасама зграда, на камиону... На свему што је било изнад воде. Једном речју - туга, јад и жалост“, каже Кумановић и наводи да су на спрату једне од кућа у дворишту запазили две девојчице са оцем.

„Биле су то Николина и Марија. Нажалост, били смо принуђени да правимо приоритете и тешка срца смо спустили са спрата куће у чамац те две девојчице. Обећали смо њиховом оцу да ћемо их пребацити до пункта одакле се евакуисани превозе за Београд у сабирне центре. Након тога, у истом дворишту са крова куће узели смо и мајку и мало дете, док је и ту отац остао на крову да чека друге спасиоце. Тешка срца одвојили смо се и од једног и од другог оца, уз обећање да ћемо се најбржим путем вратити по њих“, прича Кумановић.

Девојчице Марија и Николина игром случаја провеле су тога дана непланирано са рибочуварима више од три сата у чамцу и постале не само њихове маскоте већ и водичи.

„Када је ситуација то дозволила, превезли смо их до обале и оставили спасиоцима да брину о њима док не одемо назад по оца. Међутим, њега је нека друга спасилачка екипа скинула са спрата куће. Обрадовали смо се када смо у новинама видели да су поново заједно. Желели бисмо да са девојчицама ступимо у контакт како бисмо им купили нешто што им је најпотребније“, каже Кумановић.