Удружење Црногораца југоисточне Србије реализује санацију споменика сердар Јола Пилетића у Нишу

"Завод за заштиту споменика културе Ниша нам је доставио услове за санацију и у току је израда Елабората санационих радова. Након тога следи прибављање потребних дозвола, избор извођача и радови на локацији. Надамо се да ће комплетна санација споменика бити обављена до пролећа. Захвални смо свим надлежним институцијама у Нишу на професионалном односу према пројекту и Управи за дијаспору Црне Горе на одлуци да подржи пројекат.

Иначе, сердар Јоле Пилетић је, поред своје јуначке ратне прошлости и доприноса развоју Црне Горе у 19. виеку, и својеврсни симбол црногорских исељеника у овом подручју Србије. 

Преци већине Црногораца, који данас живе на територији југоисточне Србије, населили су у ове крајеве управо у том двадесетогодишњем периоду кад је он живео у Нишу.

Био је један од најпоштованијих људи у тек ослобођеном граду, а имао је и стални термин за пријем на краљевом нишком двору",рекао је Милош Паовић председник удружења.

Јоле Пилетић је рођен у Пиперима, 1814. године, а од своје 12. године, па све до 1878, учествовао је у свим значајнијим бојевима за слободу Црне Горе. 

Био је носилац највећих руских, црногорских и српских одликовања, а у бици на Вучјем долу заробио је Омер-пашу и својим јунаштвом значајно допринео једној од најславнијих победа Црногораца у Вељем рату (Црногорско-турском рату). 
Пола века радио је на изградњи црногорске државе, помажући црногорским владарима из династије Петровић: Његошу, књазу Данилу и књазу Николи, с којим је дошао у сукоб и 1879. године, напустио Црну Гору и одселио у Ниш. 

Добио је кућу у насељу Палилула, а поред њега су се ту настанили и други виђенији Црногорци, те су Нишлије тај део града назвали „Црногорско насеље“.

Умро је 5. јануара 1900. године у  Нишу, где је уз почасти и сахрањен. Његова снаха Марија је касније на старом нишком гробљу подигла споменик свом славном свекру, свом супругу, Јолевом сину Мирославу, и себи.