Udruženje Crnogoraca jugoistočne Srbije realizuje sanaciju spomenika serdar Jola Piletića u Nišu

"Zavod za zaštitu spomenika kulture Niša nam je dostavio uslove za sanaciju i u toku je izrada Elaborata sanacionih radova. Nakon toga sledi pribavljanje potrebnih dozvola, izbor izvođača i radovi na lokaciji. Nadamo se da će kompletna sanacija spomenika biti obavljena do proleća. Zahvalni smo svim nadležnim institucijama u Nišu na profesionalnom odnosu prema projektu i Upravi za dijasporu Crne Gore na odluci da podrži projekat.

Inače, serdar Jole Piletić je, pored svoje junačke ratne prošlosti i doprinosa razvoju Crne Gore u 19. vieku, i svojevrsni simbol crnogorskih iseljenika u ovom području Srbije. 

Preci većine Crnogoraca, koji danas žive na teritoriji jugoistočne Srbije, naselili su u ove krajeve upravo u tom dvadesetogodišnjem periodu kad je on živeo u Nišu.

Bio je jedan od najpoštovanijih ljudi u tek oslobođenom gradu, a imao je i stalni termin za prijem na kraljevom niškom dvoru",rekao je Miloš Paović predsednik udruženja.

Jole Piletić je rođen u Piperima, 1814. godine, a od svoje 12. godine, pa sve do 1878, učestvovao je u svim značajnijim bojevima za slobodu Crne Gore. 

Bio je nosilac najvećih ruskih, crnogorskih i srpskih odlikovanja, a u bici na Vučjem dolu zarobio je Omer-pašu i svojim junaštvom značajno doprineo jednoj od najslavnijih pobeda Crnogoraca u Veljem ratu (Crnogorsko-turskom ratu). 
Pola veka radio je na izgradnji crnogorske države, pomažući crnogorskim vladarima iz dinastije Petrović: Njegošu, knjazu Danilu i knjazu Nikoli, s kojim je došao u sukob i 1879. godine, napustio Crnu Goru i odselio u Niš. 

Dobio je kuću u naselju Palilula, a pored njega su se tu nastanili i drugi viđeniji Crnogorci, te su Nišlije taj deo grada nazvali „Crnogorsko naselje“.

Umro je 5. januara 1900. godine u  Nišu, gde je uz počasti i sahranjen. Njegova snaha Marija je kasnije na starom niškom groblju podigla spomenik svom slavnom svekru, svom suprugu, Jolevom sinu Miroslavu, i sebi.