Влада је знала ко је Космајац, зашто га тек сада прозивају?

Министар рада и запошљавања Александар Вулин изјавио је данас да Космајац, којег је премијер Александар Вучић означио као главног нарко дилера, има "пуно разлога да се забрине" јер му "овде неће бити мира", напоменувши да Вучић никад не говори у празно.

Ако је он скренуо пажњу на неког онда тај неко сигурно има пуно разлога да се забрине и мора да зна да му овде неће бити мира, рекао је за Фонет Вулин који је присуствовао хуманитарном фудбалском турниру, који је организовао Покрет социјалиста.

Вулин је, на питање да ли ће уследити хапшење или истрага против Космајца, рекао да он то не може да зна али да Вучић никад није говорио у празно.

Према речима Вулина, некада је тешко доказати да је неко нарко дилер, морате га ухватити на лицу места, морате да докажете његову везу са дрогом.

Ево ја говорим као потпуни лаик, али ако неко има имовину која је стотину пута већа од његовог прихода мени је то разлог за сумњу и да се са неким озбиљно поразговара, да се пореска и многе друге службе укључе око тога, каже Вулин.

Вулин каже да Ал Капоне никад није одговарао за оно што је радио, али за утају пореза јесте.

Мени је довољно да они који трују нашу децу буду у затвору, које ће бити кривично дело није ми важно, рекао је Вулин.

Вулин верује да се неће остати само на томе да је премијер Вучић означио неко лице као главног нарко боса.

Вучић је премијер 45 дана, а у српској влади је био 18 месеци. Да ли можете да се сетите да је нешто покренуо, а да се то није завршило? Ја не могу, рекао је Вулин.

Вулин, коментаришући смене у полицији, каже да очекује да полиција буде ефикаснија поготово када је у питању борба против нарко кланова, да се стриктно држи закона и оног због чега је организована и плаћена.

Дачић био упозорен на контакте Тончева са мафијом

Ивица Тончев, саветник за националну безбедност премијера Србије Ивице Дачића, имао је контакте са бар пет припадника криминалних група, чак и након 2008. године – када је добио посао у Влади.

Према интерном извештају Безбедоносно Информативне Агенције (БИА), везе Тончева са мафијом биле су познате и премијеру. Дипломате неколико важних држава су премијеру Дачићу изразиле незадовољство због Тончевљевог именовања. Упркос томе, Ивица Тончев је добијао већу моћ и нове одговорности
 
Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP)  и Центар за истраживачко новинарство у Србији (ЦИНС) добили су приступ извештају који је процурио из БИА-е, под називом „Информација о активностима и контактима Ивице Тончева“ – састављеном средином 2012. године. Није јасно због чега је извештај састављен и у које сврхе је коришћен. Ниједан извор није желео званично да потврди веродостојност извештаја, што је уобичајено када се ради о документима обавештајних служби, али га нико није ни оспорио.

Извештај осликава Тончева као човека који има дугогодишње везе са подземљем у Аустрији и Србији. Документ наводи да се Тончев сусретао са најмање пет утицајних особа из света организованог криминала, углавном након што је постао службеник Владе.  

Тончев је био необичан избор за Дачићевог саветника јер је био без искуства у политици, безбедности и у раду владе.

У фебруару ове године OCCRP/CINS су открили да је Тончев био пословни партнер црногорском криминалцу Браниславу Шарановићу у аустријској фирми „Фил-Шар“. Ова веза се не спомиње у извештају БИА. Шарановић је у полицијским круговима био добро познат као важан члан црногорске мафије и доводили су га у везу са „Групом Америка“, међународном организацијом која је кријумчарила кокаин. Након што је побегао из затвора у Немачкој и постао власник казина у Београду, Шарановић се редовно састајао са криминалцима, али ЦИНС/ОЦЦРП нису могли да пронађу доказе да је био и лично укључен у криминалне активности. Убијен је аутоматским оружјем у Београду 2009. године, када су га непознати нападачи изрешетали испред зграде у којој је живео.

Тончев је новинарима OCCRP/CINS рекао да је упознао Шарановића 2006. године када му је продао грађевинску фирму. Документа из Аустрије показују да је након тога Тончев наставио да буде директор у фирми, све до 2009. године – дуго након што је постао Дачићев саветник. Тончев нам је рекао да је, заправо, само формално био директор, јер је Шарановићу требао неко ко је живео у Бечу да прима пошту за фирму.

У извештају БИА-е се наводи да је Тончев имао и друге контакте са криминалном средином, укључујући везе са Милутином Марковићем, Родољубом Радуловићем и Ненадом Миленковићем.

Документација до које су дошли OCCRP/CINS из аустријског пословног регистра показује да је Тончев у јануару 1997. године основао грађевинску компанију под називом „О.Т.О.“ у Бечу. Годину дана касније, партнер у фирми је постао Милутин Марковић.

Према обавештајном документу, Марковић је повезан са међународном трговином дрогом и доводи се у везу са нарко шефом Драгославом Космајцем. Ово су потврдила два извора из полиције.

„Током маја 2010. године, регистровани су контакти Тончева са Милутином Марковићем, званим Пута, лицем укљученим у међународни ланац илегалне трговине наркотицима, иначе блиском везом Драгослава Космајца“, наводи се у извештају. У том тренутку, Тончев је био саветник за европске интеграције Ивице Дачића, министра унутрашњих послова.

Космајац је, према извештајима полиције, судским сведочењима и полицијским изворима, наводно био један од највећих кријумчара кокаина у Србији и Западној Европи, али ЦИНС/ОЦЦРП нису могли пронаћи доказе да је икада био ухапшен или оптужен у Србији.

Према Белој књизи о организованом криминалу Министарства унутрашњих послова Србије из 2001. године „Космајац је повезан са међународним кријумчарима опојне дроге у Јужној Америци, одакле организује транспорте великих количина кокаина за Европу“, али се бави и трговином хероином из Турске, Бугарске и Македоније у Европу. Он „сам никада не долази у контакт са наркотицима нити лицима која непосредно врше наведене послове“, наводи се у извештају.

Космајац је, наводно, ангажовао Љубишу Буху и Душана Спасојевића, бивше вође две најмоћније криминалне групе у Србији – сурчинског и земунског клана. Два бивша члана земунске банде – Дејан Миленковић Багзи и Александар Симовић – сведочили су на суду да је Космајац снабдевао дрогом сурчински клан.

У обавештајном извештају се даље наводи да је, у мају 2010. године, Космајац инсистирао да Марковић допутује из Беча у Београд. За време боравка у Београду, комуницирао је са Тончевим. Тончев и Марковић су, према извештају, разговорали и почетком априла 2010, док је Марковић боравио у Аустрији.

Тончев је потврдио да је имао фирму са Марковићем, али да га одавно није видео и да није знао да је Марковић био умешан у криминалне активности у време када су били пословни партнери.

„Ако је он сарађивао са Космајцем, то је његов проблем… није мој”, рекао нам је Тончев. „Шта се било кога тиче чиме сам се бавио пре бављења политиком?”

Тончев је рекао да никада није починио кривично дело и порицао је да се састао са Марковићем у Београду или Бечу 2010. године.

„Одговорно тврдим да се нисам видео са њим 2010. године“, рекао нам је Тончев. „Ти зли људи (агенти БИА-е), који примају плату државе Србије да штите уставни поредак – да штите мене и вас – користе се лажима да униште нечији живот.”

Тончев је објаснио да га дискредитују због тога што је независан од утицаја, ради поштено, и зато што је са југа Србије – а не из београдског „круга двојке“, као и зато што је бугарске националности.

„Зашто та структура (БИА) није мене упозорила: Господине Тончев, немојте да се виђате са тим људима, јер су они из криминогене структуре”, каже Тончев.

Према извештају БИА-е, Тончев се 2009. године састао и са Родољубом Радуловићем, важним чланом нарко банде Дарка Шарића, који је наводно укључен у међународну трговину кокаином из Јужне Америке у Европу.  У октобру 2012. године Тужилаштво за организовани криминал Србије подигло је оптужницу против Радуловића због тога што је у априлу 2009. године, наводно, учествовао у шверцу 1,8 тона кокаина, скривеног у соји, из Јужне Америке у Европу. Од тада му се губи траг.

Обавештајни извештај показује да су се Тончев и Радуловић састали истог тог априла када се бродом превозила соја „обогаћена“ дрогом. Састали су се у отменом београдском хотелу Хајат – где је Тончев редован посетилац.

Састанку су присуствовали и Радуловићев син Ђорђе и италијански бизнисмен по имену Андреа Бартолаци. У извештају се наводи да су разговарали о „реализацији извесног пословног аранжмана у вредности од око 2 милиона евра” на подручју општине Сурдулица – Тончевљевог родног града. У извештају се не наводи конкретно о каквој врсти посла су разговарали.

Бартолаци и Тончев су, у интервјуу за OCCRP/CINS, потврдили састанак и обојица кажу да се разговор односио на енергетско пословање.

Бартолаци је новинарима рекао да је он консултант за пословање са енергијом ветра и да су људи са којима се састао били потенцијални улагачи: „Тражили су да им објасним регулативу и како се посао води“, рекао је Бартолаци. Није се сетио имена људи са састанка у Хајату.

Тончев је рекао новинарима да се не сећа како га је Радуловић контактирао – директно на његов телефон или преко кабинета – али да се састао са њим само тада и никада више.

Рекао је да није знао да је Радуловић имао икакве везе са дрогом, нити да га то интересује. „Ја ћу се видети са сваким ко жели да инвестира у Србију, са сваким“, каже Тончев.

Тончев је рекао да је састанак био кратак јер он није био права особа за тај разговор. „Упутио сам их на (ресорног) министра“, рекао је Тончев. “Онда сам, куртоазно, остао са њима још пет минута на кафи и отишао.”

Премијер Дачић је на конференцији за новинаре одржаној у фебруару јавно признао да се састајао са Радуловићем у новембру и децембру 2008. године, док је био министар полиције, али је као и Тончев рекао да није знао да је Радуловић криминалац.