Због неисправне хладњаче недостојна сахрана

Нишки Основни суд досудио јој је одштету од 75.000 динара од тражених 300.000 сматрајући да је захтев превисок те да је и она делимично одговорна за настали проблем јер је леш неколико сати чуван у кућним условима.

Шездесетогодишњи Марјановић је умро 11. марта 2013. године а у хладњачи Горице тело је било је 42 сата.

- Чим смо га допремили у капелу наплаћено нам је 32.000 динара што смо сматрали гаранцијом да ћему супруга достојно да сахранимо. Када смо осетили смрад посумњали смо да нешто није у реду и отворили сандук. Због оног што сам видела, умало сам се онесвестила. Био је надувен, крв му је цурила из носа, распадао се… То ме је много погодило јер је био јако уредан човек. Није из куће излазио док се не окупа и обрије. На сахрани су биле и наше ћерке, обе су биле трудне, оне су се такође ужасно потресле. Зато сам одлучила да тужим Горицу да никад нико више не доживи оно што смо ми – каже Светлана.

Суд је стао на Светланину страну наводећи да је Горица крива што тело није чувала на температури која спречава процес распадања јер су, како је утврдила комунална инспекција, хладњаче за чување тела покојника биле неисправне. Такође, судски вештак је утврдио да је главни узрок узнапредовалих трулежних промена, држање леша у условима неадекватне температуре 48 сати пре сахране. Одмеравајући висину накнаде штете, суд је утврдио да је адекватан износ 80.000 динара али га је умањио за 12.50 одсто из разлога што је тело било шест сати у Марјановићевој породичној кући а 42 сата у неисправној хладњачи сматрајући да је и породица на тај начин допринела убрзаном процесу труљења.

“Горица” се жалила

Како нам је потврђено у ЈКП „Горица“ на ову судску одлуку је изјављена жалба. Они су током судског поступка негирали одговорност за распадање леша и истицали да су њихови расхладни уређаји потпуно исправни. Међутим, комунална инспекција је утврдила да је температура у хладњачи у којој је био Марјановић, уместо максималних четири била од осам до десет степени.

Светлана сматра да је надокнада штете ниска али каже да се највероватније неће жалити на првостепену судску одлуку.

- Од новца ми је било важније да докажем да сам била у праву. Желела сам да се ослободим терета одговорности да сам крива што ми је муж сахрањен у тако недостојном стању и да спречим да још неко доживи оно што сам ја – каже ожалошћена удовица.

Д. К.