Змије стигле и до дечјих соба

Од почетка маја, у Србији је забележена права најезда змија! Обале река, депоније и запуштене површине, ове године нису биле уобичајена места где су виђене. Уочаване су чак и у најурбанијим деловима Београда, Ниша, Чачка, Крагујевца, Јагодине, Зајечара и Алексинца. Било их је у двориштима вртића и болница, апотекама, приватним кућама, а једна је ухваћена и у полицијском аутомобилу!

Стручњаци кажу да међу ухваћеним змијама није било отровница, али грађанима широм Србије, страх у кости утерао је случај када је недавно житеља Падинске скеле ујео смук. Ништа мање панике није изазвао и пример из Алексинца, када се змија завукла у прозор дечје собе, као и низ хватања змија у Нишу - у апотеци испод ламината, у кнауфу на плафону, на висећој кухињи у кући, у Основној школи "Иван Горан Ковачић".

- Ове године у односу на прошлу имамо већи број интервенција хватања змија - каже др Бранко Јелчић, заменик директора "Ветерине Београд". - Од почетка маја, на територији главног града имали смо 92 позива за хватање змија, а пронађено је и ухваћено 55, што је за пет више од просечног броја интервенција током лета у Београду. По позиву грађана, наше екипе највише су одлазиле у приобаље Саве и Дунава, у шумске пределе и на периферије града.

ПРВА ПОМОЋ
После уједа змије, лекари саветују: 
* позовати Хитну помоћ или обезбедити хитан транспорт у најближу медицинску установу 
* подвезати уједено место и повремено попуштати повеску
* не кретати се 
* дозволити отицање крви са места уједа 
* пити што више течности

- Хватања отровница нисмо имали - наглашава Јелчић. - Све ухваћене змије биле су неотровнице. Цолубридар из породице смукова, као и водене змије из родова белоушки и рибарица.

Узроке овогодишње најезде змија, каже наш саговорник, треба тражити у прошлогодишњим обилним падавинама и поплавама.

- Кишна година и поплаве створиле су услове за прекомерано размножавање глодара, а они су одличан извор хране за гмизавце - објашњава Јелчић. - С друге стране, овогодишње повољне температурне прилике, као и одсуство предатора утицали су на прекомерно размножавање гмизаваца.

Најезду змија, Ана Пауновић, херпетолог Природњачког музеја у Београду, "оправдава" доступношћу хране и парењем.

- Градови и насеља се шире, а на њиховим рубовима често се праве и депоније, највећа легла ситних глодара који су змијама главна храна - каже Пауновићева. - Ретко када ће змије ући у центар града. То се најчешће дешава због потраге за храном или ако их узнемири бука, па могу да измиле и у случајевима кад се у близини њиховог станишта нешто гради.

С друге стране, по речима наше саговорнице, змије се најчешће могу видети у време парења, јер су мање опрезне. Активне су од пролећа до јесени и, у суштини, погодују им изразито високе температуре какве су овог лета.

КАЗНЕ
У Србији живи 10 врста змија, од којих су три отровнице - поскок, шарка и степска шарка која живи на планинама изнад 1.500 метара надморске висине. Свих 10 врста су заштићене законом.

Онима који их убију, по Правилнику о одштетном ценовнику, следују новчане казне - од 14.400 динара за поскока, 40.000 за "неутралне" змије, 50.000 динара за смукове, па до 100.000 динара за шарке.

- Северно од Београда и јужно до обронака првих већих планина, отровница нема - наглашава Пауновићева. - Пре неколико година, јесте ухваћена шарка на Фрушкој гори, али то је заиста изузетак. Близу градова, од отровница се најчешће може видети поскок, мада је и то права реткост. Онима који виде било коју змију препоручујем да не паниче, да се повуку без наглих покрета и да позову неку од надлежних служби као што су зоохигијена, полиција, комунална полиција или сектор за ванредне ситуације.

Када је реч о другим гмизавцима, Јелчић и Пауновићева кажу да њихова најезда није примећена нити је било позива за интервенције, осим ако неком побегне кућни љубимац који је неки егзотични примерак гуштера. Последњи пут такву интервенцију имали су, кажу, пре пет година када је у Земуну власницима утекао бодљорепи гуштер пореклом из Африке.